Iako je Srbija prepuna potencijala za uzgajanje belog luka, više od polovine godišnje količine koja se nađe na našem tržištu jeste uvoz iz Kine.
Naši povrtari se retko odlučuju za uzgajanje belog luka, a jedna od malobrojnih porodica koja je svoj trud posevtila ovoj kulturi jeste porodica Kanački iz Sakula.
Đura Kanački sa sinom Ivanom i suprugom Vesnom na tri hektara već tri decenije uzgaja beli luk. Ove godine imaće manji prinos zbog hladne i suve zime, ali uspeće da proizvede oko 15 tona ovog zdravog povrća. Ne smeta mu konkurencija, jer kako kaže beli luk koji se uvozi ne može da se poredi po kvalitetu sa domaćim.
– Čim on ne može da klija znači da je pun hemije i da nije dobar kao ovaj naš domaći koji je potpuno prirodan, zdrav i ukusan. Lekovit je i nema nikakvih štetnih supstanci i zato ga prodajemo lako i kupci sami dolaze po njega – ističe za RTS Đura Kanački, ratar iz Sakula.
Porodica Kanački uvek sadi domaće seme koje dobija iz sopstvenog rasadnog repromaterijala, a potrošači dok ne probaju teško mogu da uoče razliku između domaćeg i uvoznog luka.
– Razlika se najbolje uoči kada se luk proba, jer je naš mnogo ukusniji. Uvozni je drugačijeg oblika, iste veličine i mnogo lepše upakovan. Mi prodajemo nakupcima, a oni na pijacama prodaju našu robu – kaže Ivan Kanački.
Da bi održala što duže dobar kvalitet svog proizvoda, porodica Kanački u svom dvorištu ima veliki prostor za skladištenje na otvorenom , jer je belom luku neophodno dobro provetravanje. Već sad dobijaju oko dva evra za kilogram, a za nekoliko meseci cena će biti i veća. Kupci to znaju i žele odmah sve da otkupe.
– Naša zemlja poseduje sve potenciajle, počevši od prirodnih resursa do ljudi koji su vredni i stručni. Kad god nam se ukaže prilika mi rado sarađujemo sa njima, jer nam je prioritet da unapredimo domaću proizvodnju – napominje stručni saradnik firme za otkup povrća “Bankom”, Biljana Meseldžija.
Prema njenim rečima, na kraju se uvek pokaže i da je kvalitet domaćih proizvoda mnogo bolji od uvoznog.
Kada se uđe u dvorište Kanačkih i suze mogu da krenu, ali ne od tuge već od jakog mirisa belog luka, a ovde su svi veoma raspoloženi i voljni da sledeće godine prošire proizvodnju od koje čitava porodica decenijama već lepo živi.
