Državne institucije pojma nemaju koliko firmi nije zaposlenima isplatilo zarade i doprinose, niti koliko je radnika kod tih "zaboravnih“ poslodavaca, piše Danas
Iako su štrajkovi zbog duga za plate i neoverenih knjižica postali svakodnevni, država se još nije potrudila da utvrdi kolike su razmere finansijske nediscipline, a još manje da preduzme sankcije protiv onih koji zloupotrebljavaju svoju poziciju na tržištu, piše Danas.
Ceh plaćaju radnici, a za svoja prava imaju slabe šanse da se izbore tek poneki, i to ako rade u firmi gde je država vlasnik. Šanse im polako porastu ukoliko pred izbore organizuju blokadu bilo koje iole prometnije saobraćajnice.
Za one u privatnim firmama, iako su po slovu zakona jednaki, nama nade da će država intervenisati čak ni opomenom vlasniku.
Ipak, obaveze koje preduzeća nisu izmirila prema budžetu vrlo precizno vodi Poreska uprava.
U odgovoru na pitanja lista Danas, u PU kažu da „ne vode evidenciju o isplatama zarada, odnosno o tome koji poslodavci nisu isplatili plate”. Takođe, PU „ne može dati podatak o tome koliko poslodavaca nije isplatilo doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu”, ali raspolažu podatkom koliki je ukupan dug po tom osnovu, čime su obuhvaćeni i neuplaćeni doprinosi iz ranijih godina.
Tako je, tvrde poreznici, dug poslodavaca po osnovu doprinosa za PIO dostigao 68,6 milijardi, ali od tog iznosa firme koje su u stečaju, privatizaciji, restrukturiranju ili su brisane iz registra duguju oko 63,2 milijarde, što nije ni moguće naplatiti.
Dug poslodavaca po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 57,7 milijardi, a takođe je veliki deo zakonski nenaplativ – gotovo 53 milijarde. Poslodavci nisu naročito ažurni ni kod uplate doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, jer dug iznosi 9,1 milijardu, od čega je nenaplativo 7,5.
Kako je Poreska uprava uspela da precizno izračuna koliko firme duguju državnoj kasi a da pritom nema podatak koliko je ukupno dužnika.
U Ministarstvu finansija bili su najpre sigurni da Poreska uprava (koja formacijski pripada njima) ima takve spiskove. Pokušali su, pa se i sami uverili da nema. Onda su tvrdili da je to u nadležnosti Ministarstva privrede.
– Sigurno imaju, ne znam zašto neće da vam daju – bio je jedan od odgovora iz PR službe, gde su se gotovo složili i sa zaključkom da državu nije briga za radnike i da samo vodi računa o svojim prihodima – Tako ispada, ali sigurno imaju te podatke i u Ministarstvu privrede.
Međutim, ni u prozvanom ministarstvu ih nisu imali, začudili su se zašto ih nema u finansijama kada isplata zarada obuhvata i uplatu doprinosa, a bili su ubeđeni da ćemo informaciju dobiti u Ministarstvu rada.
– Ne, mi nemamo takvu evidenciju. Imamo izveštaje inspekcija kada idu u kontrolu preduzeća, ali registrovano je više od 300.000 pravnih lica, inspektori ne mogu da stignu u svako i naša evidencija sadrži samo slučajeve utvrđene u redovnoj kontroli – rekli su u Ministarstvu rada.
Za razliku od državne administracije, u nevladinom sektoru raspolažu bar procenom stanja na domaćem tržištu. U Uniji poslodavaca Srbije, na koju upućuju iz sva tri ministarstva, kažu da kašnjenja u isplati zarada prate trend rasta kašnjenja u naplati potraživanja, koja je dostigla prosek od 126 dana.
– Svega 22 odsto poslodavaca uspeva da mesec na mesec isplati zarade svojim zaposlenima. Još oko 38 odsto njih kasni do 60 dana, dok svi ostali imaju veće zaostatke. Tačno je da u državnim institucijama nema tačnih informacija o isplatama, jer naša statistika nije u stanju da izdvoji takav podatak. S druge strane, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, u koji je trebalo da se slivaju svi podaci o prijavama i odjavama radnika, uplate plata i socijalnih doprinosa, ne može da objedini ovu bazu. Kada je Poreska uprava instalirala nove softvere, trebalo je da oni budu kompatibilni sa Centralnim registrom, ali je ta prilika propuštena, a samom registru Ministarstvo rada nije odobrilo sredstva da modernizuje sistem – objašnjava za Danas Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Poreskoj upravi treba novi softver
Svega 22 odsto poslodavaca uspeva da mesec na mesec isplati zarade svojim zaposlenima. Još oko 38 odsto njih kasni do 60 dana, dok svi ostali imaju veće zaostatke.
– Tačno je da u državnim institucijama nema tačnih informacija o isplatama, jer naša statistika nije u stanju da izdvoji takav podatak. S druge strane, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, u koji je trebalo da se slivaju svi podaci o prijavama i odjavama radnika, uplate plata i socijalnih doprinosa, ne može da objedini ovu bazu.
Kada je Poreska uprava instalirala nove softvere, trebalo je da oni budu kompatibilni sa Centralnim registrom, ali je ta prilika propuštena, a samom registru Ministarstvo rada nije odobrilo sredstva da modernizuje sistem – objašnjava za Danas Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
