EU u klopci? Problem za koji ujedinjena Evropa još nema rešenje?

Evropska centralna banka će danas, skoro sigurno, smanjiti kamatnu stopu kako bi podstakla sada izuzetno nisku inflaciju i ojačala klimav oporavak evrozone.

Analitičari čak tvrde da bi Evropska centralna banka mogla da ode i dalje sa podsticajima, to jest da posegne za nekonvencionalnim merama kako bi usmerila kreditiranje ka ugroženim oblastima poslovanja.

Preterano niska inflacija mogla bi, ako opstane, da postane ozbiljna ekonomska pretnja, time što bi dala signal ekonomskim subjektima da odlažu trošenje na neodređeno, čekajući još niže cene, piše Asošiejted pres (AP) u današnjoj analizi.

Isto tako, kompanije i države bi se mogle naći u situaciji da još teže smanjuju dugovanja, zaostala iz ekonomske krize u evrozoni. ECB održava ciljanu inflaciju u evrozoni na nešto manjem od dva odsto godišnje.

Postoje bojazni da bi preterano niska inflacija mogla da se pretoči u deflaciju – pojavu koju karakteriše pad cena. Deflacija može da ukoči ekonomiju, kao što se desilo u Japanu u poslednje dve decenije.

Ovo je klopka koju je teško izbeći, što bi moglo da objasni zašto je direktor Evropske centralne banke Mario Dragi ukazao na snažnu mogućnost da ta institucija ove sedmice poduzme neuobičajene mere.

Za pad inflacije se okrivljuju niske cene energenata i jak evro.

U zemljama poput Grčke, gde su vlada saseskle državnu potrošnju i državne plate u zamenu za međunarodnu finansijsku pomoć, pad cena je posledica zvanične politike.

Procenjuje se da bi Evropska centralna banka mogla danas da saseče kamatnu stopu. To najveći deo analitičara smatra izvesnim, iako je ta stopa već sada vrlo niska pa bi ova mera mogla tek neznatno da pomogne.

Druga moguća mera je uvođenje negativne kamatne stope za bankarske depozite u Evropskoj centralnoj banci. Sadašnja stopa iznosi nula. Ovakva mera bi mogla da prinudi banke da ulažu, ali su posledice nepredvidive.

Još neke mogućnosti

Kao moguću meru analitičari spominju i podsticaj bankama da daju jeftine zajmove preduzetnicima. Takođe se spominje upumpavanje ogromne količine odštampanog novca u finansijski sistem, putem opsežnih kupovina obveznica, kao što su to već činile Američke federalne rezerve i Banka Engleske. Ova mera se, međutim, smatra najmanje verovatnom zbog pravnih, političkih i praktičnih prepreka u 18 zemalja evrozone.