Štednja na računima u banci, novac na tekućem računu, imovina u sefu deo su nasleđa koji se može naslediti kada bliska osoba umre. Međutim, nasleđivanje te imovine može biti prava noćna mora. Razlog je jednostavan, pravna regulativa je i ovom segmentu, kao i u mnogim drugim, krajnje komplikovana.
Poslovni odnos banke i klijenta je ugovorom zaštićen, privilegovan odnos koji se zasniva na poverenju. Brojevi računa, iznosi koji se nalaze na računima, kombinacije sefova i podaci o sredstvima i imovini koju neko drži u banci zaštićeni su “bankarskom tajnom”.
Po pravilu, podaci o štednji se mogu dati na uvid štediši – licu koje je uložilo sredstva u banku. Ali, kako doći do tog podatka, ukoliko je štediša preminuo, a ne postoji ovlašćeno lice za raspolaganje tom štednjom?
Kako banke ne raspolažu podacima o naslednicima, postojanjima testamenta ili drugih ugovora ili dokumenata kojim se regulišu naslednici, ovu tematiku reguliše Zakon o nasleđivanju.
Podatak o iznosu štednje predstavlja tajnu i saglasno zakonskim propisima, posebno Zakonom o bankama i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Zakonom o bankama je precizirano da se podatak, koji predstavlja bankarsku tajnu, može dati na zahtev suda.
Prema tome, ukoliko je štediša preminuo, niko nema prava raspolaganja njegovim sredstvima do okončanja ostavinske rasprave.
Naime, po smrti ostavioca, naslednici pred sudom pokreću ostavinsku raspravu. Ukoliko sumnjaju, ili su sigurni, da je pokojnik imao sredstava u nekoj banci, ali ne znaju iznos, u ostavinskoj raspravi se traži od suda da se zvanično obrati toj banci, sa zahtevom da ona, u određenom roku, dostavi sudu podatak, da li to lice (ime i prezime i obavezno jedinstveni matični broj građana – JMBG pokojnika) ima sredstva u banci, na kojim računima i koji iznos.
Ukoliko, pak, naslednici ne znaju kod koje je banke pokojnik imao sredstva, sud se obraća svakoj banci pojedinačno, sa zahtevom za dostavu podataka da li je pokojnik imao štednju i u kom iznosu.
Savet
Pri pokretanju ostavinske rasprave i sumnje da je iza pokojnika ostala imovina u bankama, od suda tražite da od poslovnih banaka traži podatak o svim vrstama poslova koje su ugovorno vodile sa pokojnikom (tekući računi, devizni računi, štedne knjižice, sef, obveznice, itd…), kako ne biste bili u situaciji da morate dva puta da pokrećete ostavinsku raspravu.
Sve banke su dužne da, u datom roku, odgovore na zahtev suda. Po dobijanju odgovora banaka, održava se ročište ostavinske rasprave i određuje naslednik ili naslednici navedene štednje. Nakon pravosnažnosti sudskog rešenja, oni se obraćaju određenim bankama i mogu raspolagati tim sredstvima.
U ovakvim situacijama neretko se dešava da se pri pokretnaju ostavinske rasprave ne spomene određena imovina, odnosno potencijalna imovina (npr. sadržaj sefa). Istovremeno, pojavljuje se i dosta praktičnih problema koji prate prikupljanje dokaza o toj imovini koju treba da nasledite, odnosno brojeva računa, tačan iznos sredstava, brojeve i kombinacije sefova.
Ovo je bitno, jer sve ono što je ostalo posle smrti pokojnika, a nije uključeno u ostavinsku raspravu, odnosno pravosnažno rešenje, iziskuje ponovno pokretanje ostavinske rasprave i dopunu rešenja o istom.
Zvanično, naslednici su određeni posle završene ostavinske rasprave, po dobijanju pravosnažnog rešenja, ukoliko ta štednja bude njime obuhvaćena. Tek sa ovim dokumentom, naslednici mogu da odu i banku i zahtevaju isplatu štednje prema rešenju, predaju sadržaja sefa ili drugih sredstava koja postoje u banci.
Nema potrebe obraćati se Kreditnom birou
Kako je čest slučaj da naslednici ne znaju u kojoj banci i koji iznos je pokojnik imao na štednji, kao ni to da li je štednja u dinarima ili u stranoj valuti, pogrešno je obraćanje Kreditnom birou UBS kako bi dobili te podatke.
Kreditni biro ne raspolaže podacima o štednji i iznosu sredstava koje fizička/prvana lica imaju u bankama, već samo podacima banaka, lizing kompanija i drugih pružaoca usluga o obavezama pravnih i fizičkih lica, koje imaju prema pružaocima usluga i o urednosti u izmirivanju tih obaveza.
Kreditni biro ima podatke o stvarnim i potencijalnim potraživanjim pružaoca usluga od fizičkih lica (krediti i jemstvo po njima, tekući računi, debitne i kreditne kartice, lizing ugovori), kao i od pravnih lica i preduzetnika (tekući računi, krediti i jemstvo po njima, eskontovane hartije od vrednosti, potencijalne obaveze – garancije, avali i nepokriveni akreditivi i jemstvo po potencijalnim obavezama.
