Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru morao bi da se smanji za petinu ili za 100.000, ako bi Vlada odlučila da uštede ostvari samo kroz smanjenje broja zaposlenih, umesto kroz rezanje plata i penzija, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
U izjavi Tanjugu on kaže da bi takav scenario ugrozio obavljanje usluga javnog sektora, koji ne bi mogao da pruža zdravstvene, obrazovne, bezbednosne i druge usluge koje su važne za funkcionisanje celog društva.
Arsić zato ističe da u ovoj godini treba očekivati smanjenje plata i penzija, ali i otpuštanja u javnom sektoru, te da će se ove dve mere sprovoditi istovremeno.
– Svaki dobro utemenjen program fiskalne konsolidacije podrazumeva da se na početku smanje plate i penzije za desetak odsto, a da se nakon toga postepeno u toku nekoliko godina ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za pet do deset odsto – naveo je Arsić.
On ističe da penzionere ne bi trebalo isključivati iz mera koje treba da uštede 400 miliona evra, jer je bolje da broj ljudi obuhvaćenih štednjom bude veći, da bi procenat ušteda na svakom pojedincu bio manji.
– Ako bi se na primer štedelo samo na platama, onda bi to podrazumevalo njihovo smanjenje od 25 odsto, što je i socijalno i ekonomski neodrživo – smatra Arsić.
Ekonomista Nikola Fabris takođe tvrdi da je teško izbeći smanjenje plata i penzija, osim ukoliko ne dođe do značajnijeg smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru.
– Mislim da u ovom trenutku treba izbegavati mere koje donose male budžetske prihode, poput solidarnog poreza, a fokusirati se na ozbiljne rezove, koji će u narednih nekoliko godina svesti budžetski deficit na tri posto BDP-a – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On dodaje da je fiskalnu konsolidaciju najlakše sprovesti na početku mandata svake vlade, zato što ona podrazumeva bolne i nepopularne mere, a tada Vlada ima najveću podršku.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije kaže za Tanjug da bi bilo najbolje da se uštede od jedan odsto BDP-a ili oko 400 miliona evra ostvare kroz smanjenje subvencija.
– Najbolje je smanjiti subvencije, budući da je reč o uštedi od oko jedan posto bruto domaćeg proizvoda, dok se za subvencije odvaja gotovo tri odsto. Sledećih godina bi trebalo obezbediti da se ne pokrivaju gubici takvih preduzeća kao što je Srbijagas. To bi verovatno bilo dovoljno ili bi svakako pokrilo značajan deo tih ušteda. Dodatne uštede bi mogle da dođu iz javnih nabavki – navodi Gligorov.
On, međutim, kaže da je od smanjenja subvencija izvesnije smanjenje plata i penzija, koje ne bi bilo dobro ukoliko ga ne bi pratila i promena sistema nagrađivanja u javnom sektoru, kao i promena penzijskog sistema.
Ne odbacujući mogućnost da će Vlada odustati od ušteda od 400 miliona evra, koliko Fiskalni savet i MMF procenjuju da je potrebno, jer, kako kaže, radi se o veoma nepopularnim reformama.
