Da li bi šefovi trebalo da se trude da zadrže svog najboljeg zaposlenog? Iako bi logičan odgovor na ovo pitanje bio "da", pojedini korporativni menadžeri širom SAD ne samo što dozvoljavaju svoim najboljim radnicima da odu, već ih i ohrabruju u tome.
Ugledni “Volstrit džurnal” navodi da su najveći svetski direktori, poput Ralfa Lorena, Lerija Elisona, Normana Brinkera i drugih uspeli upravo zbog toga što nisu sledili konvencionalni šablon razmišljanja, već su radili suprotno od toga. Oni su širom otvorili izlazna vrata svojim najboljim radnicima, i to ih nije sprečilo da stvore neke od najboljih kompanija na svetu i transformišu čitave industrije. To su uspeli ne tako što su ljubomorno gomilali kvalitetne ljude za sebe, već tako što su usavršili umeće “protoka talentovanih ljudi u organizacionom lancu”, navodi “WSJ”.
Na taj način čitava organizacija postaje daleko elastičnija, održivija i uspešnija na duge staze. Strategija koja je nazvana “protok talenata” primenjiva je u današnjem poslovnom svetu, naročito na promenjivim tržištima koje zahtevaju daleko dinamičniju radnu snagu, uz preduzetničku ekonomiju koja ohrabruje česte promene poslova.
Tajna uspeha
Svim velikim šefovima zajednička je jedna mantra: Bolje imati najbolje ljude kratko nego prosečne zauvek. Uspešni direktori su beskompromisni kada je reč o regrutovanju novih talenata. Oni ne žele prosek, oni žele vanserijske ljude. Najbolje kadrove traže u svim krugovima, neretko eksperimentišu sa netradicionalnim metodama zaposlenja… Ali kada konačno pronađu talente, istog momenta postaju svesni da će mnogi od njih otići. Vrhunski radnici kao po pravilu napreduju velikom brzinom, ekstremno su ambiciozni, konstantno vrebaju novu, bolju priliku za napredak u karijeri.
– Puštamo ljude da sami kreiraju svoju budućnost. Ako žele da odu, mi ih u tome podržimo. Oni odlaze uzdignute glave i u dobrom sećanju na našu firmu. To je možda nešto najbolje što smo uradili – rekao je jedan od direktora za “WSJ”.
Jednostavno je: šefovi koji dozvoljavaju i podstiču napredak svojih talenovanih ljudi, makar i po cenu njihovog odlaska, imaju bolju reputaciju i veće šanse da u njihovu kompaniju sutra ponovo dođe neki vanserijski talenat.
Mreža saradnika
Postoji i jedan paradoks vezan za strategiju “protoka talenata”. Naime, svi ti vrhunski radnici nastavljaju da donose benefite kompaniji čak i kada odu iz nje. Veliki direktori izvlače najbolje iz tih ljudi, pomognu im da dobiju još bolji posao, a onda grade mrežu bivših saradnika, koja je šefovima i te kako korisna u pogledu vrednih informacija, preporuka za nove ljude, poslovnih prilika…
