Slabljenje valute EU usledilo je nakon komentara predsednika Evropske centralne banke da se rizik od deflacije u evrozoni ne može isključiti.
Evro je dostigao najniži nivo od juna 2010. godine, s naznakom još jačeg slabljenja zajedničke evropske valute nakon komentara Marija Dragija (Mario Draghi), koji su shvaćeni kao signal potencijalnog kvantitativnog popuštanja u evrozoni. U intervjuu za nemački dnevni list „Handelsblat” (Handelsblatt), predsednik Evropske centralne banke (ECB) izjavio je da se rizik od deflacije u evrozoni ne može isključiti i dodao da je spreman da reaguje ukoliko inflacija bude manja od očekivane.
ECB je odustao od jačeg kvantitativnog popuštanja, na koje se u Nemačkoj i dalje gleda kao na izrazito kontroverznu opciju u monetarnoj politici, iako sve veći izgledi za deflaciju u evrozoni čine upotrebu ovog stimulansa sve verovatnijom.
Evro se spustio na 1,2026 dolara, što je njegov niži nivo tokom poslovanja, beležeći pad od 0,7 procenata. Indeks dolara, kojim se prikazuje odnos američke valute prema njenim ključnim rivalima, porastao je za 0,4 procenta na 90,57, što je njegov najviši nivo u poslednjih devet godina. Indeks je porastao za 12,8 procenata u 2014. godini, što je najviši nivo od 1997. godine, jer su se ulagači, koji očekuju rast kamatnih stopa, okrenuli američkoj valuti.
Na tržištima kapitala potražnja za državnim obveznicama s višim prinosom s periferije evrozone porasla je nakon Dragijeve izjave, što je uticalo na smanjenje državnih troškova zaduživanja. Prinosi na španske obveznice s periodom dospeća od deset godina pali su za osam osnovnih poena na 1,53 procenta, dok su za slične portugalske obveznice pali za devet osnovnih bodova na 2,6 procenata. Prinosi na nemačke obveznice su ostali nepromenjeni sa 0,55 procenata.
Podaci iz proizvodnog sektora ponovo su ukazali na suštinsku nestabilnost bledog ekonomskog oporavka evrozone, i oni su doprineli da rast tržišta akcija u ovom region ne bude na visini očekivanja.
Prema konačnim podacima londonske kompanije „Markit” (Markit) za decembar, indeks menadžera nabavke (purchasing managers’ index – PMI) za ovaj sektor nije bio na nivou očekivanog, već je iznosio 50,6, što je ispod prognoziranog nivoa od 50,8 i samo neznatno iznad 50, nivoa koji ukazuje na porast proizvodne aktivnosti.
PMI podaci o oslabljenoj proizvodnji iz Ujedinjenog Kraljevstva pogodili su funtu. Rast u proizvodnom sektoru je neočekivano usporen do najnižeg nivoa u poslednja tri meseca. Nakon objavljivanja tih podataka funta je oslabila za 0,4 procenata na 1,5477 dolara, a neposredno pre toga bila je slabija za samo 0,2 procenta.
Nakon objavljivanja PMI podataka, zabeležen je pad na evropskim tržištima akcija, što je bio preokret u odnosu na pozitivan trend u inicijalnoj trgovini. Londonski „FTSE 100″ indeks pao je za 0,6 procenta na 6.523,93. Franfurtski „Daks” smanjen je za 0,9 procenata, dok je indeks berze u Parizu „Cac 40″ oslabljen za 0,8 procenata.
Panevropski indeks „FTSE Eurofirst 300″ zabeležio je pad od 0,6 procenata, dok je indeks „FTSE All-World” pao za 0,2 procenta, čemu je doprineo bolji učinak u Aziji. Američki indeksi su u porastu u početnoj trgovini, te su „S&P 500″ i „Dau Džons industrijski prosek” (Dow Jones Industrial Average) porasli za 0,3 procenata.
Pad cene sirove „brent” nafte se nastavlja. Cena ovog tipa nafte, kao međunarodnog repera, pala je za 2,6 procenata na 55,92 dolara po barelu. Prošle godine zabeležila je pad od 48 procenata, što je najveći godišnji pad od 2008. godine.
„Trgovci su uvereni da je cena sirove nafte za dolar ili negde oko tog iznosa iznad nivoa na kom je bila na kraju prošle godine, a ne smatraju da je reč o negativnom, silaznom trendu – Iran može nastaviti da poziva Saudijsku Arabiju da smanji proizvodnju, ali čini se kao da je cena zaista na silaznoj putanji i znatno niže profitne marže su nešto sa čim će ovaj sektor morati da se pomiri,” kaže Toni Kros (Tony Cross), tržišni analitičar „Trustnet dajrekta” (Trustnet Direct).
