Evropska unija je politički i samo uslovno usaglasila kakve dodatne sankcije bi mogla zavesti Rusiji zbog ukrajinske krize, jer neke članice EU smatraju da odmazda šteti a nema upliva na poteze Moskve, a prete i za Uniju jako loše uzvratne ruske mere.
To je ocena više zapadnoevropskih medija i analitičara koji ukazuju na to da visoki zvaničnici Austrije, Kipra, Češke, pa delom i Švedske nisu pristali na primenu sankcija Rusiji, Italija, koja ima velike ekonomske interese i poslove s Rusijom je bila veoma uzdržana, isto kao i Finska, a Slovačka je zatražila da od njih bude izuzeta.
Španski dnevnik „Mundo” navodi da je „strah od ruske odmazde odložio sankcije EU”, a slično je mišljenje još nekih komentatora, mada svi ukazuju na „zajednički imenitelj” odluke evropske dvadesetosmorice o pooštravanju „kažnjavanja Rusije” koji je izložio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predočivši da sankcije mogu biti povučene ako se budu sprovodili primirje i primena mirovnog plana Kijeva i pobunjenika na istoku Ukrajine.
Takođe se kaže da je ova ne lako usaglašena odluka ipak itekako vodila računa o ključnim interesima cele EU, a posebno nekih jako zavisnih članica od isporuka ruskog gasa, jer sektor gasa i ruska kompanija Gasprom ne bi bili na udaru sankcija.
Zapadnoevropski mediji su preneli i ocene OEBS-a da se primirje poštuje, kao i stav predsedavajućeg te organizacije, Švajcarca Didijea Burkhaltera, da mirovni plan u Ukrajini može biti sproveden ako se da prilika trajnom rešenju krize.
Burkhalter je upozorio da se „ukrajinska kriza ne može rešiti samo sankcijama” i založio se za kontakte na najvišem nivou između ukrajinskog i ruskog predsednika Porošenka i Putina.
Dosta pažnje u zapadnoevropskim medijima je dato i poruci ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da će Rusija, ako bi EU pooštrila sankcije, zabraniti prelete aviona država evropske dvadesetosmorice preko ruske teritorije, kao da „sankcije mogu narušiti svetsku
bezbednost”.
Francuski mediji su preneli s vidnom pažnjom izjavu ruskih vojnih zvaničnika da će Rusija sama krenuti u proizvodnju vojnih brodova i, posebno, nosača helikoptera, ako Pariz odluči da odustane od isporuke Rusiji dva nosača helikoptera koji su skoro izgrađeni u Francuskoj, a za koje bi Rusija platila milijardu i trista miliona evra.
