Sve što treba da znate ako želite da započnete ovaj biznis.
Za gajenje lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra, ali prihod doseže i do 6.500 evra po hektaru.
Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod od ovog biznisa iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.
Iako je proizvodnja lekovitog bilja mnogo ispod nivoa koji bi se na našem podneblju mogao dostići, izvoz iz Srbije za poslednjih sedam godina porastao je za 51,5 odsto i dostigao vrednost od 5,5 miliona evra u 2014.
Ljubica Stojanović, predsednik udruženja Lincura, ističe da je uzgoj lekovitog bilja isplativiji od bilo koje druge poljoprivredne proizvodnje.
– Najperspektivnije je gajiti matičnjak zato što, za razliku od kamilice, koja je jednogodišnja biljka, živi više od 10 godina. U kamilicu svake godine mora ponovo da se ulaže, a od matičnjaka se 10 godina ubira prihod uz minimalna ulaganja – kaže Stojanovićeva.
Dr Dragoja Radanović, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”, ističe da je u Srbiji pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, pitome nane, matičnjaka, morača i nevena.
– Tržište diktira površinu i količinu proizvodnje lekovitog bilja. Najvažnije je da se prvo nađe kupac jer je tržište malo i brzo se zasiti, pa je bitno da se proizvodi za poznatog kupca. Treba krenuti s malom površinom i edukovati se jer je to specifična proizvodnja u odnosu na druge kulture – kaže Radanović.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, ističe da je izvoz lekovitog bilja iz Srbije povećan sa 3,6 miliona evra u 2008. na 5,5 miliona evra u 2014, ali da je smanjeno učešće u ukupnom svetskom izvozu.
– Lekovito bilje iz Srbije najviše se izvozi u Nemačku, BiH, Crnu Goru, Švajcarsku i Španiju. U 2015. postignuta je rekordna količina izvoza, povećana je sa 1.755 na 1.935 tona, ali je smanjena jedinična cena izvoza sa 3.118 na 2.763 evra po toni – kaže Zdravković.
