Od pet zgrada koje su građene u poslednje vreme u Beogradu, tri imaju nadograđen sprat ili dva više nego što je dozvoljeno.

 

Ovo za Blic tvrdi Nemanja Stajić, gradski sekretar za poslove legalizacije objekata. 

– Krajem prošle godine Palilula i Zvezdara su “gorele”. To su bile opštine koje su u tom momentu bukvalno bile gradilišta tokom 24 sata. Inspekcije umesto da zatvaraju gradilišta, dozvoljavale su da se objekti završavaju – opisuje Stajić situaciju pred donošenje Zakona o ozakonjenju objekata, koji je usvojen krajem novembra 2015.

Svi su žurili kako bi se njihovi objekti, makar u početnoj fazi, našli na čuvenom satelitskom snimku koji bi trebalo da bude krunski dokaz o vremenu kada su objekti izgrađeni. Snimak je postavljen na sajtu Geodetskog zavoda, ali ga za sada ne može videti običan građanin, već samo predstavnici lokalnih samouprava.  

– Snimak treba da nam pomogne kako bismo znali kada je neki objekat građen. Rok za sačinjavanje spiska nezakonito izgrađenih objekata je 12 meseci od donošenja zakona, dakle kraj novembra. Zasada prvi rezultati govore da je mnogo više manjih nelegalnih objekata nego onih većih. Međutim, možda će se oni pojaviti baš pri kraju roka – kaže Stajić. 

U Beogradu trenutno postoji oko 250.000 nelegalizovanih objekata. 

– Najkritičnije opštine su Zemun, Palilula, Voždovac i Čukarica. Sa druge strane, Zvezdaru bih izdvojio kao opštinu na kojoj najviše niču veliki objekti. I to oni koji su započeti ili po najavi stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju ili kasnije tokom ove godine – ističe gradski sekretar.

Problem je i što dosta investitora, iako imaju građevinsku dozvolu, odstupaju od nje.

– Ako je neko dobio građevinsku dozvolu, a odstupio je od nje, on objekat mora da vrati u stanje u kojem treba da bude. U suprotnom, sankcija je rušenje – objašnjava Stajić.  

Milosti za one koji ne poštuju zakon, prema rečima sekretara za poslove legalizacije nema.  

– Zašto bismo mi nekog ko radi mimo zakona štitili? Taj neko na indirektan način izvrgava ruglu ovaj grad – objašnjava on.

Mnogi Beograđani se žale da godinama, pa i decenijama čekaju rešenje zahteva za legalizaciju.  

– Nas je ovde 60 zaposlenih tako da, verujte mi, više od toga fizički ne može da se reši. U poslednjih nekoliko meseci rešili smo 3.500 predmeta. Pa nama je skoro na red došao jedan iz 1995. godine – otkriva Stajić, ne krijući da je potrebno još ljudskih resursa za bržu realizaciju procesa.

Ono što dodatno zabrinjava, pored brojke od oko 250.000 nelegalizovanih objekata, svakako je i procena da za 15 odsto nije ni podnet zahtev za legalizaciju i ozakonjenje. 

Sekretarijat za legalizaciju nadležan je za deset centralnih gradskih opština. Na sedam prigradskih, ako veličina objekta ne prelazi 800 kvadrata, zadužene su same opštine.  

– Kaluđerica, koja pripada opštini Grocka, ima oko 20.000 zahteva za legalizaciju. Zahteve, ako su objekti manji od 800 kvadrata, rešava Opština Grocka – navodi Stajić, napominjući da Kaluđerica nije najgora, uz dodatak da Opština Zemun ima čak 38.000 zahteva za legalizaciju. 

Kad god se pomene legalizacija, jedna od glavnih tema je i Savski nasip.  

– Naravno da neće biti ozakonjeni objekti koji ne ispunjavaju uslove. Svi oni koji se nalaze u rečnim koritima – ko će da ih ozakoni? Niko. Moramo da vodimo računa o tome šta je javni interes, a šta su realne potrebe građana – kaže Stajić.

Na napade da se ti slučajevi drže u fiokama, Stajić odgovara da su najglasniji su oni “koji su ih pustili da grade”.

– Tamo ima hiljade vikendica! Da li je bar jedna uklonjena? Zašto opštinska inspekcija Novog Beograda nije nikad ništa rešila? – pita se gradski sekretar.

Što se naselja po opštinama tiče, najveći problem su Plavi horizonti, Zemun polje, Altina, Busije, Ugrinovci, pa Ovča, Borča, Krnjača, Kotež, Višnjica, Rušanj, Ripanj.