Od Slavije do Kalemegdana ima 100 takvih lokala. Veću dobit ostvaruju vlasnici lanaca objekata.
Pica, pecivo, roštilj
Nizak standard građana glavni je razlog za sve veći broj lokala brze hrane, čiji vlasnici, kako tvrde analitičari, nemaju tako dobru zaradu kao ranije. Mesečni profit od oko 1.000 evra mogu da očekuju samo oni koji imaju lanac takvih objekata i rade u velikim gradovima.
Restorani skuplji
Od Slavije do Kalemegdana u Beogradu, kako prenosi RTS, ima čak sto radnji sa brzom hranom. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, objašnjava za Kurir da su razlozi to što u centru grada ima sve više turista i što su tu sedišta mnogih firmi, a zarade su niže nego u evropskim gradovima, pa ljudi izbegavaju restorane, a i troškovi držanja restorana su mnogo veći nego za te lokale.
I Neđo Trklja, zamenik predsednika Skupštine Udruženja hotelijersko-ugostiteljske privrede, kaže da je brza hrana realnost zbog ekonomske situacije.
– I kod njih nije jeftino, ali su restorani skuplji, mada se i ljudi plaše da uđu u njih – navodi on.
Na pitanje da li je dobra zarada uzrok velikog broja takvih lokala, u koje se mogu ubrojati i pekare, i Rajić i Trklja tvrde da profit sada nije toliko veliki koliko bi mogli biti. Rajić navodi da u centru Beograda 35 odsto lokala propadne u prve tri godine od otvaranja.
Velika ulaganja
– Gazda koji uspe da preživi prve tri godine s čistom zaradom od 800 do 1.000 evra mesečno treba da bude srećan. Pekare obično zarađuju 500-600 evra. Naravno, oni koji imaju lanac objekata zarađuju više, ali za to su potrebna velika ulaganja – ističe on.
Trklja dodaje da vlasnici obično sami rade i tako zarađuju više nego da su zaposleni kod nekog drugog.
Činjenice
Za hranu 42 odsto zarade
– Građanin Srbije za ishranu izdvaja u proseku 42 odsto zarade
– Za isto Bugarin izdvaja 32, a Nemac 14 odsto
– Brza hrana pojavila se pedesetih godina prošlog veka
– Kritičari brze hrane kažu da je štetna jer može izazvati gojaznost
– Kao prednosti se navode niža cena i brzina čekanja na obrok
