Pčelari u opštini Svrljig okreću se proizvodnji pčelinjeg otrova čiji kilogram na tržištu dostiže cenu i do 70 000 evra.
Svrljiški kraj je poznat po najvećem broju pčelinjih košnica u Srbiji u kojima se osim meda i propolisa odnedavno proizvodi i pčelinji otrov – supstanca koja se koristi u lečenju najtežih bolesti.
Momčilo Bogdanović je nastavnik biologije u penziji iz sela Galibabinac kraj Svrljiga, a školske učionice je zamenio livadama i košnicama, tražeći najbolje mesto za gajenje pčela. Od njih je, kaže, naučio mnogo, uzimajući pritom sve što one nude, od meda, mleča, propolisa i, najzad, dragocenog otrova.
– Na košnici se postavi ploča koja se uključi u elektroaparat koji proizvodi struju određene frekvence koja pobuđuje i iritira pčele da počnu da ubadaju ploču i luče otrov. Sa ploča se zatim skidaju kristali otrova koji se čuvaju u teglici na temperaturi između minus 80 i plus 115 stepeni – objašnjava Bogdanović za “Novosti” proizvodni proces koji se pretvara u unosan biznis.
On dodaje da je ovakvo sakupljanje otrova bezbedno za život pčela, jer se čovek dosetio na koji način da uzme deo pčelinjeg otrova a da je ne ugrozi.
– Pčela stvara oko 0,3 miligrama otrova, a u jednom ubodu izluči oko 0,1 mg. Kada pčela ubode čoveka, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubada staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka, pa na taj način one daju svoj deo proizvoda i nastavljaju da žive – kaže Bogdanović.
Pčelinji otrov (apitoksin), kako ističe naš sagovornik, važan je proizvod u očuvanju zdravlja, jer se u farmaciji od njega pravi veliki broj lekova i preparata.
– Koristi se za poboljšanje imuniteta, dobar je antireumatik, poboljšava krvni pritisak, snagu srčanog mišića, koristi se za lečenje mnogih bolesti kao što su multiple skleroza, Parkinsonova bolest, a veoma je i dobar regenerator pa se koristi u kozmetici – pojašnjava on.
Bogdanović, međutim, kaže da nije lako postati uspešan proizvođač apitoksina, jer je posao mukotrpan i spor, te u najidealnijim uslovima, sa najjačim društvima, u toku jedne sezone može da se skupi pet grama otrova po košnici. S druge strane, zakonom u Srbiji nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova.
– Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca, od aprila do početka avgusta, dok su “letnje” pčele aktivne, dok se “zimske” ne smeju tretirati, jer mogu da uginu. Za jedan gram otrova potrebno je da 90.000 pčela ubode ploču. Tako da ja, recimo, od 130 košnica ne mogu više od 150 grama otrova da napravim – navodi Bogdanović.
