“Šta god da radimo ovde, nije tako loše”, kaže Dražen koji tvrdi da plata koju zaradi u SAD-u omogućava dobar život njegovoj porodici u Hrvatskoj.
Kada je Gregor Lesnik ostavio trudnu devojku u Sloveniji zbog posla u Americi, vizu je dobio kao nadzornik radnika u automobilskoj fabrici u Južnoj Karolini, međutim, ispostavilo se kako to nije bila istina, pišu regionalni mediji.
Naime, nezaposleni električar nije bio kvalifikovan da nadzire američke radnike i govorio je samo nekoliko rečenica engleskog. Takođe, nikad nije kročio u Južnu Karolinu.
Kompanija koja mu je ‘sredila’ vizu zaposlila je Lesnika kao običnog fizičkog radnika u Silicijumskoj dolini. Zarađivao je oko pet dolara po satu, a radio je na proširivanju fabrike jedne od najsofisticiranijih kompanija na svetu – Tesla Motors.
Cela priča izašla je na videlo kada se Lesnik prošle godine na poslu ozbiljno povredio i pokrenuo tužbu koja je otkrila ilegalnu praksu u auto-industriji.
Otkriveno je, naime, kako posrednici dovoze u američke fabrike radnike iz siromašnijih zemalja, gde rade prekovremeno za malu satnicu, naočigled kršeći uslove vize i radne zakone.
Oko 140 radnika iz Istočne Evrope, uglavnom iz Hrvatske i Slovenije, grade novu fabriku za bojenje Teslinih automobila.
I dok je većina stranih radnika, koji su intervjuisani za ovu priču, srećno s isplatama, njihovi kolege Amerikanci zarađuju čak 52 dolara po satu za isti posao.
Lesnika i njegove kolege ‘regrutovala’ je mala slovenačka kompanija ISM Vuzem, smestila ih u male neprikladne stanove i prevozila do fabrike 6, a ponekad i sedam dana u nedelji.
Dok strani radnici mogu dobiti B1 vize za poslove nadzornika, radnici u Tesla fabrici rade poslove koji nisu obuhvaćeni viznim pravilima. Radnici su izjavili da su radili na poslovima pod sličnim aranžmanima širom zemlje.
Iako su strani radnici plaćeni puno manje od Amerikanaca, ipak je to mnogo više nego u njihovim domovinama. Naime, prosečna plata u Hrvatskoj iznosi 850 dolara, a nezaposlenost je dostigla 17,2 odsto, piše Santa Cruz Sentinel.
State Department je 2014. godine hrvatskim radnicima izdao 12.500 neimigrantskih viza, a Slovencima 1500.
Radnici svakih tri ili šest meseci putuju nazad u svoju zemlju i vraćaju se nakon par nedelja, kako bi ispoštovali rokove navedene u vizi.
“Gde god je autoindustrija, mi smo tamo”, kazao je Dražen (45) iz Hrvatske, koji je pristao na intervju samo ako mu se ne navede prezime. On je već treći Božić zaredom proveo radeći u američkoj fabrici, a očekuje da će mu naredna stanica u dogovoru sa posrednikom iz Slovenije biti Volksvagenova fabrika u Tenesiju.
Radi se pet ili šest dana u nedelji, nekad i 7 ako ih pritisnu rokovi, a Dražen i njegov kolega Dalibor (47) plaćeni su nešto više od 10 $ na sat. Obično rade najmanje 10 sati dnevno. Sudeći po tužbi, prekovremeni im nisu plaćeni.
Dražen tvrdi da s kompanijom ISM Vuzem sarađuje već nekoliko godina, a novinarima je pokazao fotografije svoje kuće u Hrvatskoj – velike dvospratnice na brdu, sa BMV-om parkiranim ispred.
Plata koju zaradi u SAD omogućila je dobar život njegovoj porodici, kaže.
“Šta god da radimo ovde, nije tako loše”, kaže Dražen.
