Boris Bugarski je kao izbeglica iz sarajeva došao u Španiju, gde je se popeo visoko u hijejarhiji jedne korporacije, ali je sreću našao u nečem drugom - pravljenju unikatnih dasaka zaa surfovanje.

 

Retki Balkanci imali su priliku da se kao surferi bore sa ogromnim talasima. Sarajlija Boris Bugarski (30), sa trenutnom adresom u Španiji, veoma voli taj sport, ali se bavi još nečim što ga izdvaja od ostalih surfera – dizajnira i ručno pravi unikatne daske, koje su popularne kako u ovoj evropskoj državi tako i šire.

– Moja ljubav za surfovanje i za daske je počela od prvog kontakta sa ovim sportom. Uvek sam voleo da probam različite forme i drugačije daske, da vidim kako funkcionišu i njihove karakteristike. Surfovanje nije samo sport, više je od toga, to je kontakt sa prirodom, sa životom. Teško je opisati osećaj kada si u sportu koji voliš, radiš ga gde voliš i kada delfini skaču pored tebe – kaže Boris.

On radi kao grafički dizajner i crtač, a pored toga dizajnira i ručno pravi unikatne daske za surf.

Srpkinja otkriva: Ne odričem se ničega, a ZARAĐUJEM 30.000 MESEČNO

– Šaljem ih klijentima u čitavoj Španiji i neke u inostranstvo. Polako spremam moju robnu marku i nove projekte – govori Boris u razgovoru za Al Džaziru.

Bugarski je rođen u Sarajevu, gde je živeo do početka rata.

– Kada je počeo rat i svi problemi sa politikom svaki dan je bio teži i komplikovaniji. Moji roditelji, kao i puno ostalih osoba, najbolje što su mogli uraditi je bilo otići daleko od ovakvih problema i spasiti život, što je najbitnije. Nije bilo puno gde birati, niti je bio momenat da se troši vreme, pa smo otišli u Španiju, gde smo imali poznanika i nismo bili sami – navodi Boris.

Na jugu Španije njegova porodica „počela je od nule“.

– Nije ništa išlo lako – novi život, sve novo, naučiti novi jezik, raja…. Živio sam sa roditeljima i sestrom u mestu Pineda De Mar (50 kilometara od Barselone), gde sam završio umetničku školu i počeo tražiti svoj životni put – kaže Bugarski.

Jedna poznata firma grafičkih dizajnera je bila zainteresirana za rad Bugarskog u modi i počeo je da radi sa njima.

– Bio sam šef grafičkog odeljenja šest godina. Radio sam za čitav Inditex (Bershka, Zara, Pull&Bear…), španske marke i još neke marke iz Engleske i Francuske – ističe Boris.

Dodaje kako se, uprkos dobrom poslu i kontaktima, nikada „nije osećao kompletan“.

– Nije mi falilo ništa, dobar posao, familija je bila tu, prijatelji takođe, ali nisam imao ono što svi hoćemo – slobodno vreme za sebe. Mislim da je život previše važan i da imamo kratko vreme da u njemu uživamo. Nisam materijalna osoba, raditi se mora, ali isto se može uspeti ako se radi neki posao koji nam se sviđa i ostavlja dosta vremena za nas i bez stresa – kaže Boris.

Ističe kako je kao dečak uvek voleo pojedinačne i agresivne sportove, gde se uvek osećao super, slobodan i miran.

– Uživao sam više od 15 godina u skijanju, snouboardu, surfovanju… Od svih sportova koje sam praktikovao surf je uvek bilo ono što me je najviše ‘zvalo’ – mir, tišina, priroda, super raja… Izgleda da svaki put kada uđem u vodu, svi problemi ostanu na obali i osećam se dobro – navodi Sarajlija.

Ljubav prema surfovanju odvela ga je na drugu stranu Španije, u Galiciju.

SAVETI ZLATA VREDNI: Kako sam naučio strani jezik za 17 dana

– Za La Corunu sam znao jer sam putovao dosta sa mojim sportovima. Galicija je jedno mesto koje mi se puno sviđa – lepa priroda, puno životinja i života, jakih talasa sa okeana i dobre klope. Ovde se živi kao nekada pre, u prirodi i ne sa toliko tehnologije. Radio sam godinu dana i učio kod jednog poznatog ‘shapera’ [osoba koja pravi daske za surfovanje], Čusa Martineza iz Murosa. U njegovoj radionici mi se pokazao ovaj svet – kaže on.

Boris sa suprugom i kćerkom živi u kući 15 minuta od grada, gde je otvorio malu firmu za pravljenje daski. Svaka je unikatna, ali svaka prolazi isti proces.

– Svaka daska se prvo dizajnira na kompjuteru i posle je sve ručni rad. Svaki dizajn ovisi od klijenta, njegovog karaktera i njegovih želja. Radim sa kvalitetnim materijalima, te, što je najbitnije – sa muzikom, rok ne rolom iz 60-ih, što daje pozitivnu energiju. Obožavam ovaj posao. Prvo, uspeo sam u onome što sam hteo, drugo – daje mi dosta vremena za mene i familiju i treće, što je konačni proizvod da neko bude srećan u vodi dok surfuje – ističe uz smeh.

Ističe kako je bilo različitih reakcija porodice i prijatelja kada je počeo surfovati, kao i kada je pokrenuo firmu. Sada ima nove projekte, njegove daske se prodaju u sve više prodavnica, a od naredne godine planira pokrenuti svoj „surf tim“ i sponzorisati nekoliko njih.



loading...