Neosporna je činjenica da je u bankarskom sektoru najveći problem nenaplativost kredita. Docnja je tu, sve više građana duguje, i čini se da iz ovog začaranog kruga nema izlaza. Iako smo navikli na flekisbilnost banaka, bankarske procedure su vrlo stroge kada dođe do problema u otplati.
Posle prve rate dugovanja, bankarski službenici za naplatu potraživanja zovu dužnika i opominju ga o dugovanju i rokovima za naplatu. Istovremeno, sistemski se šalju pismene opomene na kućnu adresu kao dokaz koji banka mora da ima u slučaju pokretanja sudskog procesa radi eventualne prinudne naplate.
Ovaj postupak se ponavlja sve do dugovanja tri rate, kada banka, u slučaju da ne platimo makar deo dugovanja, preduzima ozbiljnije korake ka naplati dugovanja.
Kada na kućnu adresu stigne pismena Opomena pred utuženje to je „minut do dvanaest” da bi se izbeglo moguće dostavljanje sudskog rešenja o prinudnoj naplati.
Naime, prema Zakonu o obligacionom odnosima pod koje potpada ugovorni odnos između banke i klijenta (kao i prema Zakonu o izvršenju), dužnik i ne mora da dobije tužbu na kućnu adresu, jer uz dostavljanje dokaza o dugovanjima, što čine izvodi iz poslovnih knjiga banke, i kopijama opomena da je dužnik obavešten blagovremeno i u roku, ovi sporovi se uglavnom završavaju tako što poptuno neobavešteni da je podignuta tužba, dobijemo sudsko rešenje o prinudnoj naplati.
Ugovor koji smo potpisali sa bankom je neoboriv, sem u slučaju grubog kršenja ugovornog odnosa od strane banke.
Naravno, svako rešenje ima rok za žalbu i u tom slučaju bolje je napisati bilo kakvu žalbu na rešenje uz priznavanje dugovanja i molbu suda da dozvoli vansudsko poravnanje sa bankom, nego doći do momenta da po sudskom rešenju dobijemo administrativnu zabranu na maksimum 75 odsto mesečnih prihoda (ukoliko ih imamo) ili da nam sudski izvršitelji pokucaju na vrata i krenu u popis pokretne imovine kako bi naplati dug prema banci.
Birati između dva zla i izabrati manje u ovakvoj situaciji teško je.
Naime, ukoliko ste prilikom realizacije kredita banci dostavili i potpisane i overene Administrativne zabrane, možete očekivati i scenario aktivacije iste bez prethodnog obaveštenja banke.
Poslodavac koji je popunio i overio Administrativne zabrane se obavezao na zahtev svog zaposlenog, da će postupati po Rešenju o administrativnoj zabrani, te da će tokom otplate kredita, postupati po pisanim obaveštenjima banke o promenama mesečnih anuiteta i/ili o obustavi eventualno dospelih, a neizmirenih obaveza po kreditu, da će pisanim putem obavestiti banku ukoliko zaposlenom, po bilo kom osnovu prestane radni odnos kod trenutnog poslodavca, kao i da će u potpunosti izvršiti sve obaveze koje proističu iz ovog Rešenja, a u skladu sa propisima, te da će u suprotnom, snositi sve Zakonom predviđene posledice.
Savet
Ne čekajte da dugovanje postane veće od dve rate. Iako po Zakonu postoju mogućnost proglašenja zastoja u otplati, banke ovo nerado čine kada ste već upali u docnju i dugujete. Tada se drastično smanjuje mogućnost dogovora sa bankom, odnosno mogućnost reprogramiranja ili refinansiranja obaveza.
Ukoliko ste, nažalost, u situaciji da je banka pokrenula sudski spor za naplatu dugovanja, obratite se sudu i banci sa zahtevom za vansudsko poravnanje (u najvećem broju slučajeva to se završi reprogramiranjem spornog kredita), kako bi izbegli blokadu 75 odsto mesečnih prihoda ili popis pokretne imovine.
Jer, koliko god neverovatno zvučalo, bankama nije u interesu da kredite naplaćuju sudskim putem, već da nađu najlakše i najbolje rešenje kojim će se rešiti sporna situacija.
