Zakon propisuje da podstanar potpisuje ugovor sa stanodavcem, koji potom plaća porez na prihod od izdavanja. Međutim, u praksi nije tako. Ima li rešenja u začaranom lancu od podstanara preko vlasnika nepokretnosti do Poreske uprave?

 

Zrenjaninci su najredovni u prijavljivanju prihoda od izdavanja nepokretnosti, ali tvrde da je poreska stopa od 20 posto previsoka. Pritom, tvrde i da su nezaštićeni – kada stanar ode, a ne plati stanarinu za jedan ili više meseci, kada ne plača račune ili – kada neće da se iseli.

Predsednik Udruženja stanodacava Srbije Dragan Cvetičanin kaže da sa prosečnom stanarinom od 70 evra, kolika je u Zrenjaninu, ne mogu istovremeno da se plaćaju i porez na imovinu i porez na izdavanje.

Iz Poreske uprave, umesto sagovornika, RTS je dobio pisani odgovor – da je na sajtu obaveštenje, u kojem piše da neprijavljivanje prihoda predstavlja poreski prekršaj. Visinu poreza ne žele da komentarišu jer, kažu, to nije njihova nadležnost, a precizne podatke o tome ko sve rentira stanove i kuće, nemaju.

Međutim, stručnjaci kažu da svi gradovi u Srbiji imaju katastar nepokretnosti, iz kojeg se tačno vidi ko i koliko poseduje stanova, kuća i poslovnih prostora. Predlažu osnivanje posebne agencije u svakom gradu.

Konsultant za građevinu Sima Stokić smatra da takva agencija treba da plaća porez državi, a da od poreske administracije traži da preko svojih nadležnih inspekcija vrši kontrolu svih vlasnika stanova.

Agenti za nekretnine kažu da u zakonu jasno piše da stanodavac mora da prijavi podstanara, ali da u praksi to ne funkcioniše. Traže promenu zakona o oglašavanju.

– Da se vlasnicima zabrani da samostalno oglašavaju nekretnine koje izdaju. Time bi se rešili mnogi problemi, uključujući problem plaćanja poreza na izdavanje – kaže agent za nekretnine Jelena Lukić.

Zakon o oglašavanju, međutim, dozvoljava da i fizička lica mogu da se oglašavaju kao posrednici.

Slađana Petrović iz Ministarstva trgovine napominje da inspekciji u kontroli nije bitno koliko je stanova izdato, već da je bitno propratiti sve elemente od samog započinjanja posla i sklapanja ugovora, pa sve do realizacije.

I dok će Srbija još sačekati da se umreže sve institucije, u razvijenim zemljama, poput Nemačke, zna se svaki rentiran stan. Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap kaže da se u Nemačkoj stanodavac štiti sakupljanjem informacija o solventnosti stanara preko organizacije za opštu kreditnu zaštitu.

– Posle useljenja u iznajmljeni stan, podstanar je u obavezi da se, sa potvrdom stanodavca, u roku od dve nedelje prijavi nadležnima. Komunalije prevodi na svoje ime i plaća, kao i porez na imovinu, a vlasnik nepokretnosti plaća porez na prihod koji ostvaruje od rentiranja – objašnjava Knap.

Prema procenama, u Srbiji se izdaje oko 260 hiljada stanova, od kojih je oko 74 hiljade samo u Beogradu. Tek za jedan odsto izdatih stanova postoji ugovor o zakupu.