Danas ima 82 godine, bila je pionirka ženskog preduzetništva u Japanu i kaže da nikada nije težila sticanju milijardi.

Jošiko Šinohara, uprkos tome što je izgubila oca dok je imala šest godina, što se razvela u 20-im, sredinom prošlog veka, kada je to bio pveći problem za ženu u Japanu, i uprkos tome što nema visoko obrazovanje, postala je prva Japanka koja je sama stekla milijardu dolara.

Priču o njoj donosi Forbs a  mesto među najuspešnijim preduzetnicima na svetu, zaslužila zbog toga što je ogromno bogatstvo zaradila u 9. deceniji života. Imala je 38 godina kada je u svom jednosobnom stanu u Tokiju 1973. osnovala agenciju za zapošljavanje TempStaff.

Pre šest godina je objasnila u intervjuu za Financial Times da je to bilo u doba kad su žene svoje supruge morale pitati za dopuštenje čak i ako bi tražile privremeni posao. I tu je ona uočila priliku.

– Pomislila sam da mogu proširiti ponudu poslova za žene u svim područjima u kojima bi bile u stanju pokazati svoje sposobnosti –  izjavila je Šinohara. Firma je do danas postala Temp Holdings i ima 313 predstavništva od Los Anđelesa do Tajvana. Forbs ju je procenio  na 4,5 milijardi dolara, a sa udelom od 25 posto, i nakon rasta deonica od 12 odsto, Šinohara je ušla u svet milijardera.

– Jedna od mojih osobina je to što mrzim gubiti – kazala je Šinohara za Financial Times 2010. Za Harvard Business Review, godinu ranije rekla je i ovo:

– Ubrzo nakon venčanja, shvatila sam da radije ne bih bila u braku, da to nije za osobu poput mene. Tako sam se odlučila razvesti što pre mogu. Na takvu moju odluku moja majka i brat su se jako naljutili na mene. Nakon razvoda rekla sam da je došlo vreme da uradim nešto za sebe – samouverena je bila ova Japanka u svojoj ranoj mladosti.

Zapošljavala je žene i u jednom trenutku, tačnije 1988. godine, palo joj je na pamet da počne zapošljavati i muškarce.

– Ne hvala, ne trebaju nam ta stvorenja –  rekla je da joj je na predlog uzvratila jedna od menadžerki. Sve je bilo izvesnije da im ipak trebaju, pa je počela zapošljavati i muškarce i odjednom, prodaja je dodatno  porasla. Bio je to prvi ključan trenutak u razvoju firme.

Drugi se dogodio tokom decenije privredne stagnacije Japana u 1990-ima, u razdoblju kad su firme masovno prestale sa stalnim zapošljavanjem i okretale se traženju povremene radne snage. Naravno da su se onda obraćali “Tempu” da za njih pronalazi takve radnike. Šinohara danas kaže da joj nikada nije bila namera postati milijarderka, da je naprosto htela ostaviti trag iza sebe.

– Htela sam doprineti društvu kroz biznis –  priznala je Šinohara.