Kad bi Srbija izvozila voće i ostale poljoprivredne proizvode upakovane i spremne za policu u supermarketu, umesto što ih mahom izvozi u rinfuzi, cena u izvozu bi bila bar 10 puta veća.
Kad bi Srbija izvozila voće i ostale poljoprivredne proizvode upakovane i spremne za policu u supermarketu, umesto što ih mahom izvozi u rinfuzi, cena u izvozu bi bila bar 10 puta veća, tvrde stručnjaci.
Agroekonomista Miladin Ševarlić rekao je Tanjugu da se umesto izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda Srbiji daleko više isplati da izvozi prerađene proizvode za finalnu potrošnju u hipermarketima.
– Na primer, razlika između sveže i čokoladirane šljive u mini kesicama od sto grama ili malo više, bila bi jedan prema deset. Zato bi pakovanje šljiva ili malina, poboljšalo spoljnotrgovinske performanse srpskog agrara, ali i prepoznatljivost srpskih proizvoda. Upakovano voće bi izvozili pod našom robnom markom, za razliku od svežih šljiva ili malina koje nisu etiketirane kao „Made in Serbia” – rekao je Ševarlić.
Prema njegovim rečima, od pet kilograma svežih šljiva, dobija se kilogram sušenih bez koštice, od čega dalje može da se dobije 10 maloprodajnih pakovanja čokoladiranih šljiva.
Izvozom upakovanog voća bi, dodaje Ševarlić, bila povećana uposlenost radne snage, prerađivačkih kapaciteta i vrednost spoljnotrgovinske razmene.
Međutim, ocenio je, to se ne radi masovnije jer pojedini proizvođači nemaju doradne i prerađivačke kapacitete, ili je reč o isoporuci „ad hok” koja nije blagovremeno dogovorena da bi mogao da se obavi tehnološki postupak na vreme, a često se dešava, kako tvrdi, da i sami kupci zahtevaju da kupe robu u rinfuzu.
Aktuelni predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić je u ranijem razgovoru za Tanjug rekao da bi trebalo obezbediti uslove za otvaranje većeg broja fabrika koje bi činile lanac proizvodnje visokog nivoa.
Sertić je tada rekao da u Srbiji postoji nekoliko fabrika koje se time bave, ali ukupni kapaciteti su ipak mali kako bi sve što proizvedemo mogli da upakujemo i prodamo po višim cenama.
– Trenutna cena suve šljive sa košticom na veliko je 1,7 evra, ali ta ista šljiva upakovana u celofan, čokoladirana i ako unutar sebe na primer ima badem, lešnik ili orah, na tržištu Rusije košta 50 dolara po kilogramu. To je najbolji primer koliko finalizacija proizvoda utiče na cenu – rekao je Sertić, koji je kandidat za ministra privrede.
Sertić je poručio da to i jeste interes i države i privatnih firmi, ali je naveo i da su za finalnu obradu potrebne velike investicije.
– Zato je dobro raditi sa stranim partnerima, a ne samo se zaduživati. Najbolje je naći tržište i partnere sa kojima možemo iz Srbije zajedno da radimo – rekao je Sertić.
On je kao dobar primer naveo “Rudnap grupu” koja je sa partnerom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata već započela proširenje kapaciteta na fruškoj Gori i ulaganje u kupovinu novih hladnjača čime je omogućena proizvodnja visoke klase.
Ševarlić je kao dobar primer naveo “A granu” iz Valjeva, koja pakuje čak i pojedinačno sušene i čokoladirane šljive sa eventualno ubačenim orahom ili bademom.
– To je novi konditorski proizvod, koji više košta – kazao je Ševarlić.
Inače, prema podacima resornog ministarstva, izvoz poljoprivrede Srbije je u prvoj polovini 2014. bio za 24,2 odsto veći nego u istom periodu prošle godine i iznosio je 1,22 miliona evra.
Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu Srbije, povećano je sa 16,7 odsto, koliko je iznosilo u istom periodu 2013. godine, na 18,5 procenata, a najveći izvoz je ostvaren u grupi žitarica i proizvoda na bazi žitarica, povrća, voća i pića.
