Kupci u Srbiji za garderobu i obuću moraju da izdvoje više od potrošača u zemljama Evropske unije, čak i na rasprodajama, pišu "Večernje novosti".

 

Srpski kupci plaćaju “krpice” i obuću skuplje nego oni u zemljama Evopske unije. Razlog tome je, kažu upućeni, pre svega nedovoljna konkurencija, ali i visoke marže i skupi krediti, pa tako i u jeku sezonskih sniženja kupujemo garderobu i cipele po paprenim cenama, pišuVečernje novosti.

Svi koji su imali priliku da pazare na rasprodajama u Evropi uverili su se u to da ista roba kod nas košta od dva do tri puta više, čak i kada je na najvećem popustu.

U svakom slučaju, iako je u Srbiju stiglo dosta evropskih i svetskih kompanija čiji komadi garderobe, recimo majice, u tržnim centrima evropskih metropola koštaju tri-četiri evra, kod nas toga nema. U jeku sezonskih rasprodaja u Austriji ili Nemačkoj jakne mogu da se kupe za 20 i 25 evra, a potpuno isti model u Srbiji košta od 3.900 do 4.600 dinara. Isti model, isti trgovac, a cena udvostručena. U Italiji, recimo, kožne cipele na sniženju platimo 40 evra, a ovde kod istog trgovca takav model staje s popustom 10.000 dinara.

“U suštini, nema dovoljno konkurencije na srpskom tržištu. Vladaju monopoli, ne samo kod poljoprivrednih proizvoda, već i tekstilnih”, Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za tekstil, odeću, kožu i obuću. – Čekamo da veliki trgovinski lanci dođu kod nas, jer onda bi cene tih proizvoda išle dole. Dakle, osnovno je to što nema konkurencije i fer tržišnih uslova.

Počinje gradnja prve robne kuće: Evo kada će IKEA konačno biti otvorena u Srbiji

Vasiljević objašnjava da više cene garderobe i obuće uslovljavaju i slaba kupovna moć i nedovoljan obrt i prodaja robe, pa onda uvoznici i trgovci moraju sami da finansiraju zalihe. Kako su krediti kod nas i dalje veoma skupi, kamate su visoke, između 12 i 15 odsto godišnje, a na Zapadu su do dva odsto. Tako da oni moraju da finansiraju zalihe, jer ta roba nema obrt kapitala koji bi trebalo da ima, kao što je slučaj na Zapadu.

“Nema razloga da ne bude ista cena i u Beogradu i u Beču, troškovi nisu ništa viši ovde nego u prestonici Austrije, osim finansiranja zaliha”, naglašava Vasiljević.

“Naši trgovci visoko maržiraju te modne proizvode, i onda mora da postoji velika razlika u ceni istih modela”, dodaje on.

Dragoljub Rajić, privredni konsultant, smatra da cenu istog proizvoda u Srbiji u odnosu na EU podiže i nerazvijenost tržišta. U strukturu cena ulaze troškovi finansijskog kapitala, ali i skupih usluga iz državnog sektora, koji su u svetu manji nego kod nas.