Gajenjem maline u plastenicima, zasađene u zemlji ili saksijama od 14 litara, uz adekvatno navodnjavanje u toku godine moguće su dve berbe a na jednom aru može da se zaradi oko 1.000 evra.

 

Ako se uzme u obzir da je, zahvaljujući slabijem rodu u Poljskoj i činjenici da se menja struktura proizvodnje u Čileu, Srbija trenutno prva u svetu po izvozu maline, prostora za povećanje proizvodnje ima i sve veći broj domaćih proizvođača se odlučuje da pređe na gajenje maline u zaštićenom prostoru.

U plastenicima se gaji sorta maline Hertidž, koja je poreklom iz SAD, a jedan od prvih koji je u Srbiji započeo ovaj način proizvodnje je bivši direktor Budimke iz Požege Đorđe Stevanović.

Stevanović navodi da jedan ar plastenika košta između 500 i 600 evra „ključ u ruke“, a cena zavisi od vrste folije, čvrstine cevi za navodnjavanje i drugog materijala koji se ugrađuje.

Ova sorta maline u plastenicima se gaji kao dvorodna biljka, što znači da je prva berba u avgustu i traje do privih mrazeva na jesen, a druga početkom jula sledeće godine.

Kada se gaji u zaštićenom prostoru malina na jednom hektaru daje rod između 30 i 40 tona, odnosno od 300 do 400 kilograma na jednom aru, dok ako se gaji na otvorenom njen rod se kreće između 75 i 150 kilograma po aru, rekao je Stevanović.

U Čileu je malina Hertidž dominantno zastupljena sorta, gaji se i u Poljskoj i SAD, plod je srednje krupan od tri do 3,5 grama i koristi se uglavnom za svežu upotrebu ali je dobra  i za zamrzavanje i preradu, kaže on.

Pokazalo se da u Srbiji takođe ova malina može dobro da uspeva, trenutno je pod plastenicima u našoj zemlji oko 4,5 hektara a do kraja godine očekuje se da će biti oko šest hektara zasada.

S obzirom da je ekspanzija sadnje maline u plastenicima u zapadnoj Srbiji u toku prilagodili su se i otkupljivači, pa je u tom kraju, koji se tradicionalno već decenijama bavi proizvodnjom maline, sve više onih koji su počeli da otkupljuju malinu i u avgustu, rekao je Stevanović.

Da su domaći poljoprivrednici spremni da se prilagode novim kretanjima na svetskom tržištu,  prihvate savremene tehnologije i inovativne sorte, pokazuje i pojava Sibirskog limuna ( Poncirus trifoliata) na tržištu Srbije, čija je osnovna prednost u tome što može da uspeva na temperaturama i do -30 stepeni, što znači da je jedini citrus koji može da se gaji kod nas na otvorenom.

Ova biljka je jednostavna za održavanje, uspeva na svim terenima  i gotovo da nema prirodnog neprijatelja, navodi predstavnik rasadnika Eko Plan iz Leskovca Marko Milošević, koji se bavi prodajom sadnica ovog citrusa, prenosi Bizlife.

Cena jedne sadnice je 10 evra, u dinarskoj protivrednosti, biljka brzo raste, u četvrtoj godini cveta a u pun rod ulazi posle sedme godine kada daje više od 50 kilograma roda po stablu, naveo je on.

Domaći proizvođači  još se ne odlučuju da ovu vrstu limuna plantažno gaje već ga uglavnom sade za svoje potrebe, rekao je Milošević navodeći da očekuje da će u vrlo brzo uzgajanje Sibirskog limuna u Srbiji postati masovnije.

Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede saopštila je da je stvorila zakonski ambijent za registraciju i umnožavanje sorti prema komercijalnim zahtevima tržišta i registruju se sorte svih poljoprivrednih vrsta prema direktivama EU,pa i sorte limuna i maline.

Proizvođačima su na usluzi savetodavne službe, instituti, fakulteti i poljoprivredne stanice koje imaju dovoljno ljudi i znanja da pruže savete vezane za nove načine gajenja i nove savremene tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji.