Poruka francuskog ekonomiste Tomasa Piketija je jasna. Sve veći jaz između bogatih i siromašnih koji je glavna karakteristika kapitalizma, uništiće nas.
U knjizi “Kapital u 21. veku” francuski ekonomista Tomas Piketi konstatuje da ekonomska nejednakost kao glavna odlika kapitalizma može da postane ozbiljna pretnja za demokratska društva, ali da istovremeno podriva i sam kapitalistički sistem.
Piketi polazi od tvrdnje kako kapitalizam jednostavno ne može da funkcioniše ukoliko ne postoji izvesna ekonomska nejednakost u društvu koju podstiče i sama država i to pre svega – oporezivanjem.
S jedne strane, u Americi i Velikoj Britaniji tako postoji sve siromašnija srednja klasa (koje u Srbiji više i nema), dok su s druge preplaćeni menadžeri čije zarade nemaju nikakve veze s njihovim realnim kvalitetom.
Glavni problem, međutim, predstavlja to što je finansijska nejednakost u pomenutim zemljama dvostruko veća od nejednakosti u primanjima.
Naime, 10 odsto njih poseduje čak 60 do 70 odsto ukupnog bogatstva, a svega 25 do 35 odsto učestvuje u stvaranju “novog” novca.
Ovaj jaz se, prema Piketijevom mišljenju, naročito produbio između 1910. i 1950, kako u SAD tako i u Evropi, a danas se “mrtvi kapital” umnožava još brže, i to u rukama još manjeg broja ljudi. Posledice ovakvog stanja tek će biti poražavajuće.
Za početak, biće gotovo nemoguće da iko osim novih nada Silikonske doline zaradi takozvani “novi” novac koji bi bio bar približan sumi postojećeg “starog” bogatstva.
Prevedeno na jezik običnog čoveka to bi značilo da će vojvoda od Vestminstera i Erl od Kardigana biti još dugo najbogatiji Britanci, i to samo zahvaljujući imanju koje je u vlasništvu njihovih porodica već vekovima i “rupama” koje su omogućile da im godinama bez trunke uloženog truda para na paru kaplje.
Dakle, situacija je takva da se više isplati da neko bude rentijer nego da preduzima rizik i ulazi u novi posao. Isto važi i za preduzeća. Više se od “velikih igrača” ne traži da ulaze u rizike ili izmišljaju novine da bi zaradili. Dovoljno je da skupe poreze i ostave kamatu da odrade posao umesto njih.
Da priča bude gora, sve brže i agresivnije produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih kao krajnju posledicu ima izbijanje socijalnih nemira i rata.
Iako se na prvi pogled rešenje ne nazire, Piketi kaže da je zapravo moguće naći ga. Ono leži u povećanju poreza na zaradu do 80 odsto, efektivnom porezu na materijalno nasleđe, odgovarajućem imovinskom porezu, i globalnom zdravstvenom porezu.
