Iako smo odavno prešli na tastaturu i dodir, u kupovinu se i dalje nose papir i olovka. I koriste više od plastike!

 

Osim kamata koje se najčešće kreću od 20 do 30 odsto, čekove od zaborava čuvaju i naknade za održavanje kartica, tvrde poznavaoci. Ona se, u zavisnosti od banke i kartice, naplaćuje nekoliko stotina dinara. Ček ne zahteva ni jedno ni drugo.

– Čekovi su stari oblik plaćanja, ali i dalje funkcioniše iz prostog razloga što ga popularizuju veliki trgovinski lanci sa funkcijom odloženog plaćanja. Upravo je ta funkcija čeka, odloženog plaćanja, nešto što ga drži u životu i na neki način pokazatelj je jedne slabe kupovne moći, jer se za te čekove ne kupuje ništa krupno nego stvari za osnovno preživljavanje – ističe Dušan Uzelac sa portala “Kamatica”.

I, uglavnom, u trgovinskim lancima. U jednom od njih potvrđuju da, uz plaćanje kešom i karticom, mušterijama nude i mogućnost plaćanja čekovima, ali ga, kažu, ne ističu u prvi plan. I ne beleže značajnije povećanje.

– Statistika govori da se u samo tri odsto od ukupne kupovine čekovi koriste kao sredstvo plaćanja. Dakle, u odnosu na kartice, nema govora o ekspanziji čekova ili vraćanju čekovima kao dominantnom sredstvu plaćanja – kaže Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije kompanije “Delez Srbija”.

Možda nije dominantno, ali je značajno. Gotovo devet miliona čekova realizovano je prošle godine. S druge strane, od oko milion i stotinu izdatih kreditnih kartica, gotovo 250.000 trenutno nije aktivno.

– Čekovi su potrošnja našeg novca, ali koji ćemo imati u budućnosti, dok su kartice potrošnja trenutnog novca koji smo pozajmili od banke. To je suštinska razlika – navodi Uzelac.

Dok se nekada čekovima plaćao nameštaj ili bela tehnika, danas se najpre koriste za osnovne potrebe. Najviše ih se ispiše tokom praznika – Nove godine ili Božića, a neretko za letovanje i pred polazak u školu. Banke ih izdaju, prodavnice odobravaju jer drugog izbora nemaju.



loading...