Aronija je najveći antioksidans među voćem, podnosi temperature i do minus 47. Zovu je još i sibirska borovnica.
Slavonsko sunce godi aroniji. Grmovi su se savili od težine. Sve je spremno za početak berbe.
– Zrela je. Očekuje se prinos od 2-3 kilograma po žbunu. Mislim da je to idealno. Rod odličan – rekao je Ivica Brkić iz Slatinika Drenjskog.
Na najvećoj slavonskoj plantaži aronije u Slatiniku Drenjskom ne kriju zadovoljstvo.
– Proizvodnja je isplativa. Ako vam je hektar pšenice od 4 do 8 hiljada kuna, a hektar aronije je negde 100 hiljada kuna – kaže Darko Balaš, šef prodaje.
Možemo nizati poređenja i s drugim kulturama koje uspevaju u Slavoniji. Kilogram šljiva iznosi 3 kune ili manje od 50 centi. Kilogram aronije 60 kuna ili oko 8 evra.
– U sedmoj godini, kada rodi najviše, dođete do cifre od 12 tona po hektaru – dodaje Balaš.
Jedan će deo u prodaju, a drugi u preradu.
– S obzirom da je takav proizvod kojeg ne možete dugoročno čuvati, onda morate od njega napraviti nove proizvode. Mi pravimo sokove, čajeve, prah, kapsule, džemove –objašnjava Zlatko Alegić, vlasnik plantaže aronije.
Novi proizvodi. Dodata vrednost. Slavonska je aronija i slađa od konkurencije sa severa.
– Na slavonskom suncu možete postići jako mnogo briksa, tako da je puno bolja recimo od poljske aronije – rekao je Zlatko Alegić.
Poljska je među vodećim svjetskim uzgajivačima aronije. U Srbiji se, uprkos isplativosti, plantaže aronije još uvek mogu izbrojati prstima jedne ruke, a prva plantaža zasađena je 2012. godine kod Rume.
