Hrana u Srbiji je za 26% jeftinija nego u Evropskoj uniji, ali zato je prosečna plata tri puta manja, pokazuje poslednji izveštaj Evropskog statističkog zavoda.

 

S druge strane, potrošači ne veruju, jer smatraju da kupci u našoj zemlji namirnice plaćaju više nego u Evropi.

Za iće i piće manje od nas izdvajaju Makedonci, dok mi delimo isto mesto sa Bosnom i Hercegovinom, sa po 74 odsto evropskog proseka. Naši južni susedi za ove hranu plaćaju najmanje u celoj Evropi, za 42 odsto manje nego u EU, Poljaci za 39 odsto, Rumuni za 32 odsto, a Bugari za 30 odsto…Nešto skuplji od nas su Crnogorci, gde su cene osnovnih namirnica za 23 odsto niže nego u EU.

Podaci “Evrostata” nam, međutim, gotovo ništa ne znače ukoliko ne uzmemo u obzir i drugu stranu medalje – da su nam plate među najnižim u regionu. Trebalo bi, podsećaju potrošači, imati u vidu i to da građani Srbije za hranu odvajaju više od 40 odsto svojih primanja, dok se u Evropi za iće i piće daje do 15 odsto zarade.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda kaže da postoji nekoliko nedoumica kod ovakvih podataka.

Prvo nisam siguran koliko su naše metode istraživanja potrošačke korpe usklađene sa metodama Evropske unije. Postoje određene razlike i nedorečenosti. Pitanje je prvo trgovinskog foruma gde se namirnice kupuju, jer cene zavise i od veličine i od lokacije. Naša saznanja su da dosta namirnica potrošači u Srbiji plaćaju više nego oni u EU. Na primer, odeća i obuća je jeftinija u Evropi, a meso u Nemačkoj. Drugi problem je još jednostavniji za interpretaciju, a to je koliko nekih namirnica može da se kupi za prosečnu platu. Na taj način dolazimo do druge dimenzije tih podataka. Kupovna moć potrošača u Srbiji četiri do pet puta je manja nego u Nemačkoj i sedam do osam puta manja nego u Švajcarskoj. A kupovna moć je jedini pokazatelj. Sve ostalo su veštački izvedeni podaci bez značajne upotrebne vrednosti – objašnjava Bogosavljević.

Prema podacima “Evrostata”, u Srbiji su ubedljivo najjeftiniji struja, gas i druga goriva. U Srbiji su cene alkoholnih pića i cigareta na 53 odsto evropskog proseka.

Evro ne vredi isto ovde i u evropskim metropolama, jer ukoliko se uzmu u obzir troškovi života, 400 evra u Srbiji vredi kao 800 evra u Parizu ili Madridu. Osim plata, da bismo pravilno poredili stanje ekonomije, nužno je u obzir uzeti i bruto društveni proizvod kao jedan od pokazatelja, a tu stojimo veoma loše, pišuVečernje novosti –ističu ekonomisti.