Hrana u Srbiji je za 26% jeftinija nego u Evropskoj uniji, ali zato je prosečna plata tri puta manja, pokazuje poslednji izveštaj Evropskog statističkog zavoda.
S druge strane, potrošači ne veruju, jer smatraju da kupci u našoj zemlji namirnice plaćaju više nego u Evropi.
Za iće i piće manje od nas izdvajaju Makedonci, dok mi delimo isto mesto sa Bosnom i Hercegovinom, sa po 74 odsto evropskog proseka. Naši južni susedi za ove hranu plaćaju najmanje u celoj Evropi, za 42 odsto manje nego u EU, Poljaci za 39 odsto, Rumuni za 32 odsto, a Bugari za 30 odsto…Nešto skuplji od nas su Crnogorci, gde su cene osnovnih namirnica za 23 odsto niže nego u EU.
Podaci “Evrostata” nam, međutim, gotovo ništa ne znače ukoliko ne uzmemo u obzir i drugu stranu medalje – da su nam plate među najnižim u regionu. Trebalo bi, podsećaju potrošači, imati u vidu i to da građani Srbije za hranu odvajaju više od 40 odsto svojih primanja, dok se u Evropi za iće i piće daje do 15 odsto zarade.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda kaže da postoji nekoliko nedoumica kod ovakvih podataka.
– Prvo nisam siguran koliko su naše metode istraživanja potrošačke korpe usklađene sa metodama Evropske unije. Postoje određene razlike i nedorečenosti. Pitanje je prvo trgovinskog foruma gde se namirnice kupuju, jer cene zavise i od veličine i od lokacije. Naša saznanja su da dosta namirnica potrošači u Srbiji plaćaju više nego oni u EU. Na primer, odeća i obuća je jeftinija u Evropi, a meso u Nemačkoj. Drugi problem je još jednostavniji za interpretaciju, a to je koliko nekih namirnica može da se kupi za prosečnu platu. Na taj način dolazimo do druge dimenzije tih podataka. Kupovna moć potrošača u Srbiji četiri do pet puta je manja nego u Nemačkoj i sedam do osam puta manja nego u Švajcarskoj. A kupovna moć je jedini pokazatelj. Sve ostalo su veštački izvedeni podaci bez značajne upotrebne vrednosti – objašnjava Bogosavljević.
Prema podacima “Evrostata”, u Srbiji su ubedljivo najjeftiniji struja, gas i druga goriva. U Srbiji su cene alkoholnih pića i cigareta na 53 odsto evropskog proseka.
– Evro ne vredi isto ovde i u evropskim metropolama, jer ukoliko se uzmu u obzir troškovi života, 400 evra u Srbiji vredi kao 800 evra u Parizu ili Madridu. Osim plata, da bismo pravilno poredili stanje ekonomije, nužno je u obzir uzeti i bruto društveni proizvod kao jedan od pokazatelja, a tu stojimo veoma loše, pišuVečernje novosti –ističu ekonomisti.
