Tržište Srbije prepuno je falsifikovane odeće, obuće, galanterije, slatkiša, kozmetike, tehnike, pa skoro da nema nijednog originalnog proizvoda koji nema svoj lažni par u prodaji.
Na tržištu Srbije krivotvori se sve. Od patika i naočara za sunce, preko bele tehnike do slatkiša i kafe.
Ukoliko na električnim uređajima ne postoji znak koji se sastoji od tri obrnuta slova A, što je garancija da su ti aparati proizvedeni u skladu sa tehničkim zahtevima koji važe u Srbiji, najverovatnije se radi o falsifikatima i treba ih izbegavati. Jedan od sigurnih znakova da se radi o kopiji, kako tvrdi Slaviša Petković, načelnik Odeljenja za kontrolu usaglašenosti i bezbednosti proizvoda u Tržišnoj inspekciji, jeste drastično niža cena nego što je cena originala.
– Ne možete očekivati kvalitetnu i originalnu robu ako ste je kupili na ulici i platili 100 dinara. Osnovno je da robu kupujete u radnjama i da za nju dobijete fiskalni račun. Ukoliko se desi da vam trgovac u radnji svesno ili nesvesno proda falsifikovan aparat, možete ga zameniti za kvalitetan proizvod ili vratiti nazad. Lažni tehnički proizvodi često su i nebezbedni, nemaju sisteme zaštite od pregrevanja, sadrže teške metale, imaju oštre ivice, nemaju uzemljenje, pa može doći do strujnog udara – objašnjava Petković.
Kako prepoznati lažni proizvod:
-tehnika nema oznaku tri slova A
-uputstvo za upotrebu nije prevedeno na srpski jezik
-oštre ivice proizvoda
-rubovi odeće ili obuće su loše obrađeni
-konci vise
-štepovi su slabi
-razmazana boja štampe na pakovanju
-jeftin materijal za pakovanje
zgužvane kutije od ambalaže
On dodaje da prevaranti građanima podmeću falsifikovane patike tvrdeći da se radi o novom modelu poznatog brenda koji još nije stigao na srpsko tržište. Da je kupcima teško da prepoznaju lažni proizvod i da bi morali da paze gde šta kupuju, smatra i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
– Od onih koji žele da ostvare maksimalan profit potrošači su malo zaštićeni. Najviše je falsifikovane odeće i obuće, delova za automobile, ručnog alata, a postoje najveće mogućnosti za lažiranje prehrambenih proizvoda. Ima lažnog meda, sireva, alkoholnih pića, vina. Da bi kupac mogao da razlikuje falsifikat, morao bi da ima originalnu etiketu – kaže Bogosavljević i dodaje da je nemoguće sprečiti da se ne falsifikuju i deklaracije proizvod.
Nebojša Dević, šef Sektora za zaštitu prava intelektualne svojine u Tržišnoj inspekciji, ističe da na našem tržištu najviše ima falsifikovane obuće i sportske opreme najpoznatijih svetskih brendova.
– Oznake na lažnim proizvodima prave se tako verno da je kupcima teško da prepoznaju da nešto nije original. Kupci moraju da obrate pažnju na izgled proizvoda i finalnu obradu. Cena je najbitniji parametar na osnovu kog se može zaključiti da li je proizvod originalan ili ne – ističe Dević i dodaje da je problem što građani svesno kupuju falsifikate zbog niže cene.
