Ponovno pokretanje teme o mogućoj kupovini "Luke Bar", pokrenula je mnoga važna pitanja na koje vlada Srbije još uvek ne daje odgovore. Među njima su i ko bi Srbiji bio partner u toj kupovini, da li bismo pozajmljivali novac da bismo ga uložili u propalu luku, kako bismo se uopšte starali o "Luki Bar" kada se prisetimo kako je prošla "Luka Beograd?
Vest koja je krajem decembra 2015. godine prodrmala širu javnost, ali i ekonomiste svakako je najava premijera Srbije, Aleksandra Vučića, da se planira kupovina Luke Bar.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da Srbija razmatra kupovinu “Luke Bar”, kao i da će odluka o preuzimanju ove crnogorske kompanije biti doneta „nakon ozbiljne analize“.
Prema rečima ekonomiste Danila Šukovića, bez ozbiljne analize ne vredi ni najavljivati ovako ozbiljne poteze.
– Takve odluke se ne mogu donositi napamet, bez analiza i procena vrednosti i ispitivanja tržišta – navodi Šuković, dodajući da se tako ozbiljne najave ne mogu davati proizvoljno, te da se tako “može reći i da planiramo da kupimo Holivud”.
Kroz medije se pre par godine, recimo, provlačila priča da “Luka Bar” ima plitak gaz, te da nema kapaciteta da primi veće brodove.
– Mora se znati sve o takvim stvarima poput gaza. Recimo, i kakve su luke u okruženju, ali i najbitnije – šta će biti sa prugom Beograd – Bar? Jer, ako ne osposobimo prugu, šta će nam luka? – pita se dalje Šuković.
Iako je premijer Aleksandar Vučić najavio da bi kupovina “Luke Bar” mogla biti prvi korak u reindustrijalizaciji Srbije, jer “Srbija ima najjeftiniji železnički prevoz kojim bi roba mogla da se prevozi do luke”, sve je to, smatra ekonomista, besmisleno dok se sa sigurnošću ne utvrdi šta će biti sa prugom.
– Zašto bismo kupovali nešto čemu na kraju ne možemo ni da priđemo? – pita se Šuković.
Na kraju, zaključuje ovaj ekonomista, Srbija je preko glave u “domaćim” problemima da bi razmišljala o investicijama u inostranstvu.
O tome možemo da sanjamo kada bismo dostigli stopu rasta od pet odsto godišnje i više. Mi imamo tek od ove godine pozitivnu stopu rasta i to ispod jedan odsto. Sve zemlje u regionu imaju veću stopu rasta od nas. S druge strane, prezaduženi smo i imamo velike kamate koje treba da poplaćamo. Tu je i socijalna situacija – obrazovanje i zdravstvo su propali, narod teško živi a mladi odlaze. Kad to popravimo možemo da razmišljamo o takvim investicijama – završava Danilo Šuković.
Podsetimo, ovo nije prvi pokušaj kupovine “Luke Bar”. To je vlada Srbije pokušala da izvede i 2010. godine, kada je tadašnji ministar za kapitalne investicije, Milutin Mrkonjić rekao u jednom intervjuu da je “učešće na tenderu za privatizaciju dela luke Bar u interesu Srbije, zbog izlaska privrede na Jadransko more”.
