Makedonija, zemlja koja se po poslovnom ambijentu svake godine sve bolje kotira na svetskim rang listama i koja se reklamira kao top destinacija i poreski raj za strane investicije, doživljava odliv domaćih kompanija u susedne zemlje, piše makedonski portal Kapital.
Prošle godine je ova tema sve češće bila predmet razgovora u makedonskoj poslovnoj zajednici, budući da sve veći broj firmi odlučuje da zatvori ili smanji biznis u Makedoniji i da preseli poslovanje u Srbiju.
Kako navodi Kapital, mnogi makedonski biznismeni kažu da raste broj preduzeća kojima je sve teže da u Makedoniji posluju kao domaće firme.
– Dok strani investitori u Makedoniji dobijaju sve pogodnosti i ne plaćaju takoreći bilo kakve troškove, neporeska davanja koja domaće firme moraju da plaćaju sve više ”nagrizaju” domicilne kompanije – konstatuje se u tekstu.
Za razliku od domaćih biznismena koji decenijama mole da dobiju osnovne infrastrukturne uslove i poreske olakšice koje bi im prirodno sledovale kao investitorima u svakoj normalnoj zemlji, strani investitori su oslobođeni poreza, doprinosa za zaposlene, dobijaju idealne infrastrukturne uslove bez da plate ijedan dinar, a dobijaju i svaku drugu moguću podršku države i svih njenih institucija, piše Kapital.
– Makedonske firme su privilegovane u Srbiji i nisu pod stalnim pritiskom države. Uopšte nije čudno što se registruju firme u Srbiji u sve većem broju. U Srbiji, osim što imaju pristup mnogo većem tržištu od našeg, firme mogu lakše da dobiju tendere ako su registrovane tamo. Zakonska regulativa je mnogo tolerantnija nego kod nas, kazne za firme i troškovi za zaposlene su niži – kaže makedonski biznismen koji dobro poznaje sistem poslovanja i u jednoj i u drugoj državi.
Univerzitetska profesorka Marija Zarezankova Potevska, takođe, kaže da Srbija ima tolerantniju regulativu za poslovanje, i primećuje da činjenica da u Makedoniji može lako da se otvori firma, nikako ne znači da lako može i da se razvija posao.
– Visoke kazne plaše i ozbiljno opterećuju makedonske kompanije. Kad to kombinujete sa ograničenim tržištem i malim mogućnostima za razvoj, nije čudo što se naše firme okreću najbližoj mogućoj alternativi, a to je susedna Srbija. Informacije iz poslovne zajednice ukazuju na to da već ima odliva i prema drugim susednim zemljama, kao što su Bugarska i Albanija, koje i pored očiglednih problema sve više napreduju – kaže Potevska.
Povodom posledica koje bi ovakav trend mogao da ima na makedonsku ekonomiju, profesorka smatra da je poželjno i prirodno da se makedonske kompanije razvijaju i šire, ali da je loše ako se preduzeća i biznismeni potpuno sele u Srbiju i druge zemlje.
– Nažalost, sve je više takvih primera. To je klasičan odliv kapitala iz zemlje – dodaje ona.
posao.
Mogućnosti pre rodoljublja
Većina poslovnih ljudi iz Makedonije, koji su na bilo koji način povezani sa Srbijom, kaže za Kapital da bez obzira na patriotska osećanja prema otadžbini, srpsko tržište nudi mnogo veće mogućnosti.
Kompanija “Ariljemetal” iz Skoplja je prisutna u Srbiji od 2000. godine, i vlasnici firme ističu da nijednog trenutka nisu zažalili što su investirali u Srbiji.
– Motiv za naš odlazak u Srbiju je bio to što nismno mogli da iskoristimo sve ljudske potencijale koje posedujemo na ovako malom tržištu kakvo je makedonsko. Kada smo otišli u Srbiju zaista smo videli šta znači veće tržište i kako da se odnosimo prema njemu. Kroz rad i iskustvo u Srbiji otvorili smo vrata tržišta prema Zapadnoj Evropi – kaže Trajan Angeleski iz “Ariljemetala”.
On smatra da svaka malo veća firma iz Makedonije, kada planira drugi korak u razvoju, razmišlja o tome kako da obezbedi prisustvo na srpskom tržištu.
– Jezičke barijere nema, postoji dobra infrastrukturna povezanost i zaista dobar odnos i prihvaćenost makedonskih investitora bukvalno od svih instanci u Srbiji – dodaje Angeleski.
Kumanovski biznismen Boban Todorovski, raniji vlasnik fabrike Stilkon, već nekoliko godina posluje u Srbiji i tvrdi da su razlozi za njegovo investiranje tamo čisto pragmatični i poslovno isplativi.
– Jednostavno priroda mog posla je takva da moram da posedujem svoju firmu i u Srbiji. Zakonska regulativa dozvoljava razmenu radnika i dobara između dve zemlje i sa tog aspekta posao funkcioniše dobro. Za poreske olakšice ne bih mogao da kažem da su bolje od makedonskih, budući da je poznato da mi imamo niže poreze. Ali, veličina trzišta je zaista presudna. Tržište od osam miliona nudi četiri puta veće mogućnosti od tržišta od dva miliona i nema tu šta više da se razmišlja – veli Todorovski.
Kapital podseća da je Srbija godinama unazad interesantna investitorima iz cele Evrope i zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
– Ta njena pozicija je postala još interesantnija sa embargom koji su međusobno uvele EU i Rusija, nakon čega je ostalo samo nekoliko zemalja u Evropi koje imaju pravo da izvoze na 140-milionsko rusko tržište – napominje se u tekstu.
Prema informacijama do kojih je došao Kapital, mnoge makedonske izvozne kompanije koje se bave proizvodnjom hrane razmišljaju da otvore fabrike ili pogone u Srbiji upravo zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji Beograd ima sa Moskvom, kako bi lakše i jeftinije plasirale svoje proizvode na rusko tržište.
Takođe, mnoge kompanije iz Makedonije razmatraju mogućnost udruživanja sa srpskim partnerima preko kojih bi bez carine izvozili u Rusiju.
Za izvoz proizvoda iz Makedonije u Rusiju , proizvođači sada plaćaju 16 procenata carine, što snižava konkurentnost makedonskih izvoznih proizvoda, konstatuje Kapital.
