'Za 25 godina nikada nismo poslovali s državnim kompanijama. Ako ne poslujete sa državom, ne može biti ni korupcije. I dalje ne znam zbog čega sam optužen' zaključio je Mišković.

Kompanija Delta holding mogao bi da pomogne vladi u evrointegracijama, ali samo ako bi se od nje tražila pomoć, kaže predsednik te grupe Miroslav Mišković.

– Srbija je suočena s velikom krizom. Na žalost, od 2000. do danas, mali broj ljudi iz privrednog i finansijskog sektora imao je mogućnost da utiče na ekonomsku politiku. Delta bi mogla da ima ulogu u jačanju domaćeg tržišta i privlačenju stranih investitora – rekao je Mišković u intervjuu malo poznatoj italijanskoj agenciji Nova.

– Mogli bismo da pomognemo vladi da postigne ciljeve koje i mi podržavamo, odnosno, evropske integracije i proces pridruživanja EU. Ali znamo da možemo da pomognemo samo ako neko od nas to traži – kazao je on za italijansku agenciju, koja dodaje da taj privrednik pokazuje “neobičnu uzdržanost” za predsednika jedne velike grupe, za razliku od drugih velikih magnata u svetu koji se politički angažuju ili imaju moćne položaje u medijima.

Mišković se drži “daleko od politike i medija”, prema kojima pokazuje samo nepoverenje, dodaje Nova, u intervjuu pod naslovom “Gvozdeni čovek Beograda”.

Upitan zašto Delta, uprkos svojoj snazi, nije vlasnik novina, televizijskih i radio stanica ili portala, Mišković je rekao: “Zbog čega? Veoma je opasno. Eto zbog čega”.

Govoreći o uspesima svoje kompanije, koju Nova opisuje kao “najvažniju privatnu kompaniju u Srbiji, i dalje, uprkos poteškoćama”, Mišković je najavio potpisivanje ugovora sa “značajnom američkom kompanijom”, kao i planove za razvoj u sektoru nekretnina i agro-prehrambenom sektoru.

I pored optužbi za sporne privatizacije, Delta je postigla “odlične rezultate” i finansijski je “čak i jača” nego ranije, rekao je Mišković.

“Imamo vrlo bliske poslovne odnose sa više od 20 međunarodnih partnera i nijedan od njih nas nije napustio”, dodao je srpski privrednik.

U prvih nekoliko meseci ove godine Delta je dostigla prodaju od 227,63 miliona evra, sa zaradom od 22,76 miliona pre odbitka poreza. Ovo su izvanredne cifre za državu sa samo 10 miliona ljudi, navodi italijanska agencija.

“Naša misija jeste da stvorimo preduzeća sa izuzetnim ljudima i da ih u pravom trenutku prodamo međunarodnim partnerima. Po tome se razlikujemo od ostalih kompanija u regionu”, rekao je Mišković.

Upravo ta filozofija “stvoriti, razviti i prodati” dovela je do toga da mnogi srpski političari počnu da podižu obrve, piše Nova.

“U pojedinim krugovima ustalila se ideja da Mišković zarađuje špekulacijama u privatizaciji, a zatim strateške kompanije prodaje strancima. Istina, kupci su uvek predstavnici zapadnih interesa jer niko u Srbiji nije dovoljno solventan da kupi tako važne grupe”, dodala je agencija.

Tokom predizborne kampanje u julu 2012. Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik vlade, obećao je da će zauzeti čvrst stav u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i ponovo otvoriti dosije spornih privatizacija.

“EU je takođe komentarisala 24 sporne privatizacije i zahtevala od vlasti u Beogradu da istraže ovaj predmet. Ipak, dve godine nakon izbora, Miškovićevo hapšenje bilo je i ostalo jedini važan sudski postupak. Pri tome se njegove kompanije uopšte ni ne nalaze na spisku sastavljenom u Briselu. Ovaj biznismen pušten je iz pritvora uz kauciju od 12 miliona evra, što je nezabeležen iznos jemstva u istoriji Srbije”, piše Nova.

U optužnici protiv Miškovića se, međutim, “reč korupcija ne pominje nijednom, a gotovo dve i po godine od njegovog hapšenja niko nije pomenuo ni imena onih koji su korumpirani niti onih koji su vršili korupciju”.

“Za 25 godina nikada nismo poslovali s državnim kompanijama. Ako ne poslujete sa državom, ne može biti ni korupcije. I dalje ne znam zbog čega sam optužen”, zaključio je Mišković.