Ukoliko idete na letovanje, razmislite o međunarodnom osiguranju jer su troškovi lečenja u slučaju bolesti ili povrede previsoki za građane Srbije.

 

Ukoliko neko van zemlje ode na običan pregled, platiće 100 evra, ušivanje rane košta 500 evra, a stavljanje gipsa posle preloma noge 7.000 evra.

Međutim, svi ti troškovi se mogu izbeći uplatom međunarodnog osiguranja, koje su proseku košta samo jedan evro po danu boravka van zemlje.

Statistika pokazuje da najmanje 40 odsto naših turista odlazi u inostranstvo neosigurano. Jedan od njih je Petar P. (33) iz Beograda, koji je posle preloma noge na letovanju u Grčkoj morao da podiže kredit da bi pokrio troškove lečenja u toj zemlji.

– Otišao sam na more u Grčku bez osiguranja, misleći da tamo ništa ne može da mi se desi. Međutim, vozio sam motocikl i pao sa njega, pri čemu sam slomio desnu potkolenicu. Morao sam u bolnicu, išao sam na rendgen, na pregled kod ortopeda, stavili su mi gips… Kad su mi ispostavili troškove, samo što nisam pao u nesvest. Morao sam da platim čak 7.000 evra. Na kraju, moji roditelji su pozajmili taj novac da bih mogao da pokrijem te troškove. Dok im nije legao novac nisu hteli da me puste iz bolnice. Kad sam se vratio u Srbiju, morao sam da podignem kredit da bih vratio taj novac – rekao je Petar.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija “Juta” Aleksandar Seničić kaže da u Srbiji polisa međunarodnog osiguranja nije obavezna, ali se nada da će svi naši turisti shvatiti koliko je bitno da je pre puta izvade.

– Ko ima pare da plati putovanje, sigurno ima i za polisu, koja u proseku košta 10 evra za desetodnevni aranžman. Ali bar 40 odsto Srba je ne uplati, verovatno u nadi da se baš njima neće ništa desiti. E onda nastaje kuku-lele, kao što se desilo 2014. godine kad je naša grupa turista imala tešku saobraćajnu nesreću u Tunisu, a niko od njih nije bio osiguran – kaže Seničić.

U osiguravajućim kućama kažu da polisa zdravstvenog osiguranja danas predstavlja neophodnost, pogotovo što su troškovi lečenja u inostranstvu toliki da retko koji Srbin može da ih plati.

Iz jedne osiguravajuće kuće ukazuju na primer mladiće koji se 2014. godine ozbiljno povredio u Turskoj.

– Imao je frakture lobanje, nosa, oba ramena. Lečenje sa troškovima povratka koštalo je oko 18.000 evra i teško da bi mogao da plati da nije imao polisu. Prošle godine imali smo i jednog putnika koji je dan pre isteka letovanja u Egiptu doživeo infarkt. Polisa obično ističe posle četiri nedelje, međutim, transport ovog putnika je bio rizičan po zdravlje, pa smo mu produžili osiguranje – kaže Seničić.

Polise osiguranja najčešće glase na 35.000 evra, što je dovoljno i za najozbiljnije intervencije.

Ukoliko se dogodi iznenadna bolest ili povreda, polisom su pokriveni troškovi, od prevoza do zdravstvene ustanove, bolničko, ambulantno lečenje, sanitetski materijal i lekovi, ortopedska pomagala, kao i prevoz do zemlje…

Iz jedne osiguravajuće kuće ukazuju na slučajeve koje polisa ne pokriva: kontrolne preglede, vakcinacije, estetske zahvate, stomatološke tretmane koji ne zahtevaju hitne intervencije, kao što su čišćenje kamenca ili lečenje korena i slično, ali i opekotine od sunca polisa ne pokriva.

Takođe, lečenje povreda nastalih bavljenjem ekstremnim sportovima ne potpada pod osiguranje i njih će putnici morati da plate iz sopstvenog džepa.



loading...