Bolesti još uvek nisu zapretile pšenici, jer ih od njih štite niske jutarnje temperature. Bezbedno je i voće i povrće, ali je lepo vreme prijalo i korovu!
Stručnjaci savetuju ratarima da se spreme za zaštitu mladih biljaka, jer je relativno topla i blaga zima, koja je, pre svega, odgovarala pšenici, ali i uzročnicima bolesti, pa bi efikasna zaštita mogla da bude od velike važnosti za dobar rod.
Dr Srbislav Denčić, sa Odelenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da pšenica, koja je zasejana na oko 550.000 hektara, još nije u opasnosti.
– Pšenica je u dobroj kondiciji, lepo je prezimila, a i kiše, kojih je bilo ovih dana, jako su joj prijale, tako da baš dobro napreduje. Što se bolesti tiče, dok god ima jutarnjeg mraza, opasnosti za pšenicu nema, jer niske temperature ne pogoduju razvoju bolesti – kaže Denčić.
Kada temperature porastu, odnosno, kada prosečna dnevna temperatura bude oko 10 stepeni, objašnjava Denčić, tada bi trebalo da se počne sa primenom pesticida, ali i herbicida.
– Na taj način će mlade biljke biti zaštićene ne samo od bolesti, nego i od korova, kojima je isto tako prijala topla zima. Sami pesticidi i herbicidi, takođe, znatno slabije deluju kada ima mraza, tako da ranija zaštita, u takvim uslovima, jednostavno, nema pravog efekta – dodaje Denčić.
Pšenicu, inače, prva napada pepelnica, a zatim se javlja i septorija. Kasnije se javljaju lisna rđa i fuzarijum. Tu su takođe i helmitosporijum i rihinosporijum, bolesti koje napadaju gotovo isključivo ječam. Sam ječam, inače, već vlata, a očekujemo da će i pšenica uskoro ući u tu fazu.
O zaštiti pšenice, koju je jesenas zasejao na oko 100 jutara, već razmišlja i Stipan Šarčević, ratar iz Starog Žednika.
– Pšenica se jako lepo razvija, i odlično izgleda, pošto joj je oko 40 litara kiše koju je dobila odlično prijalo. Lepo se razbokorila, prihranjena je na vreme, i sada je red da mislimo i na zaštitu od bolesti. Pripremam se za nabavku preparata, a čim ne bude mrazeva, krenuću i sa prskanjem – kaže Šarčević.
U Pomoravskom okrugu sve je nabujalo, a krompir, grašak, bob i luk već se zelene po njivama, a voće je procvetalo. Strna žita su prošle jeseni posejana na većoj površini nego prethodne godine, jer je zima kasno stigla, pa su poljoprivrednici mogli dugo da se odlučuju.
Procvetalo voće
Sunčani dani i tople dnevne temperature idealne su za voće koje je već procvetalo.
– Tople temperature neće napraviti problem, ali plaši me najava da bi od naredne nedelje mogle da nastupe minusne temperature. Voću najviše mogu da naškode dugotrajne kiše i samo tada bi moglo da dođe do razvoja bolesti – kaže Igor Andrejić, saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Jagodina.
