Kredite koje uzmete od prvog januara sledeće godine, imaće kraći rok otplate, odnosno najviše šest godina, a to je u skladu sa propisima Narodne banke Srbije (NBS) s kraja 2018. godine.
Rok za vraćanje potrošačkih i keš kredita koje će banke građanima odobriti počev od januara biće najviše šest godina, kao što je i predviđeno tim propisima. Ovi rokovi se, kako je potvrđeno u centralnoj banci, neće menjati bez obzira što je NBS u julu, građanima koji imaju kredite omogućila da se rokovi za otplatu produže za dve godine.
– Narodna banka Srbije je u decembru 2018. usvojila set mera u cilju podsticanja prakse održivog kreditiranja stanovništva, reagujući na, tada identifikovanu, sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Podsećamo da je primarni cilj ovih mera bilo sprečavanje negativnih posledica po građane i po finansijsku stabilnost u Srbiji, ukoliko bi se kroz stvaranje novih problematičnih kredita materijalizovali rizici svojstveni nekontrolisanom nenamenskom kreditiranju stanovništva na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda – rečeno je iz NBS.
Podsećaju da je kako bi se ostvario željeni cilj, bez značajnog uticaja na tržište kredita, tada propisano fazno smanjivanje prihvatljivih rokova: za kredite odobrene u toku 2019. godine – osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina.
– Stim u vezi, propisani su prihvatljivi rokovi za odobravanje potrošačkih, gotovinskih i drugih kredita odobrenih stanovništvu (koji nisu stambeni krediti niti minusi po tekućem računu) na koje banka te kredite može odobriti bez uticaja na kapital. Кako bi se ostvario željeni cilj, bez značajnog uticaja na tržište kredita, propisano je fazno smanjivanje prihvatljivih rokova.
Izuzetak su potrošački krediti za kupovinu motornih vozila za koje nije predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate, i od 1. januara 2019. godine prihvatljiva ročnost tih kredita je do osam godina.
– Ovakvim regulatornim rešenjima podstaknuto je oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, i to bez uvođenja administrativne mere zabrane pojedinih vidova kreditiranja – navode u centralnoj banci.
Kako podsećaju, u julu ove godine izvršena su određena prilagođavanja pomenutih mera, kako bi se uvažile okolnosti izazvane pandemijom COVID-19.
Ne urušavajući smisao i idejni koncept s razlogom usvojenih propisa otvorene su dodatne mogućnosti bankama da u toku ove i naredne godine dužnicima koji su se zadužili pre nastupanja vanrednih okolnosti ponude adekvatne olakšice u vezi sa otplatom potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita odobrenih do 18. marta 2020. godine (refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate pod određenim uslovima), a da to ne utiče na kapital banke, što je opredeljeno time da su nakon tog dana i dužnik i banka upoznati sa okolnostima u vezi s pandemijom i vanrednim stanjem, pa su mogli da procene mogućnost izmirivanja novih obaveza u postojećim okolnostima.
– Naime, smatramo da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti i da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. godine jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja.
Pri tome, treba imati u vidu da je svako kreditiranje na duže rokove od propisanih i dalje dozvoljeno ako banka nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, odnosno ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva – ističu u banci.
