Mnogi koji su bili garanti prilikom uzimanja kredita sada se gorko kaju. Bankari stavljaju zabranu na platu i mesečno uzmu dve trećine primanja
Nema veće globe i glavobolje nego biti žirant u Srbiji. Mnogi su se među 80.000 jemaca gorko pokajali što su garantovali prijateljima, kumovima, rođacima, pa čak i supružnicima otplatu kredita! Trenutno je na sudu oko 2.300 žiranata od kojih banke traže da namire zaostale obaveze. Koliko je onih koji nemaju mogućnosti da se sude, a moraju da nastave otplatu tuđeg kredita, ne zna se pouzdano, ali se pretpostavlja da ih ima nekoliko hiljada.
Bankari su postali rigorozni ne samo kada je u pitanju duže kašnjenje u otplati zajma, od
Prešli na osiguranje kredita
Do 2014. godine, većina banaka je zahtevala jednog ili dva žiranta zavisno od iznosa zajma, da bi zatim prešle na osiguranje pozajmica. U 2010. godini bilo je 124.000 žiranata, a tri godine kasnije oko 100.000. U to vreme su banke za veće iznose kredita, ako nema hipoteke ili nije odgovarajuća, tražile žirante. Da bi neko bio jemac, obično ne sme da ima kredit, jer se rata dužnika preračunava i u odnosu na njegovu platu. Dakle, on je jednako odgovaran za otplatu mesečnih obaveza kao i da je sam uzeo zajam. Već dve godine, većina banaka osigurava kredite.
dva meseca, već i kada primete da klijent kasni sa ratom pet dana. Odmah zovu telefonom i žiranta ili mu šalju opomenu. Obično taj posao za banke rade specijalizovane agencije, koje svakodnevno pozivaju jemce i upozoravaju ih da rata kredita nije plaćena. U većini slučajeva dužnik izmiru svoju obavezu kratkom roku, ali ima onih koji potpuno prestanu da vraćaju zajmove. Neki jer ne primaju plate, drugi su izgubili posao, a ima i onih koji nestanu bez traga, odnosno pobegnu u inostranstvo, a dugove ostave žirantima, obično bliskim osobama.
– Žirant može da tuži dužnika, a taj postupak traje od šest meseci do nekoliko godina – kaže Zoran Petrović, advokat. – Troškovi suđenja nisu mali, i u proseku iznose oko 100.000 dinara.
Mnogi brzopleto i nepromišljeno postaju jemci za razne kredite, računajući da ih prijatelj, kum ili rođak neće dovesti u situaciju da on mora da vraća dugove. Ali u praksi je drugačije. Neki ostanu bez primanja, izgube posao, moraju da zatvore firmu… i prestanu da vraćaju kredit. Obično takvi zajmovi nemaju dobro obezbeđenje, kao što je hipoteka, i svi dalji troškovi padaju na teret jemca.
Da bi dobio pravdu na sudu, žirant mora da pokrene postupak. Sastavljanje tužbe je od 12.000 do 20.000 dinara, svaki izlazak advokata na ročište košta najmanje 12.000 dinara. Veštačenje je takođe minimum 12.000 dinara, a sudske takse se kreću od 1.900 do 97.000 dinara, zavisno od iznosa zajma koji je predmet tužbe.
Mnogi ne mogu da pokrenu postupak ili ne mogu da pronađu dužnika kome su bili žiranti, tako da teret preostalih obaveza moraju sami da nose. Ukoliko su zaposleni, banka može da im stavi zabranu na platu, odnosno da im svakog meseca uzima dve trećine plate. Kod većih kredita, jemci su prinuđeni i da prodaju svoje nekretnine i drugu imovinu da namire kredite prijatelja ili rođaka.
Zbog toga danas više niko nikome neće da bude žirant, kako narod kaže “ni rođenom bratu”, jer se ne zna kakva će biti njegova finansijska situacija.
