To je 23 odsto veća vrednost u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički geodetski zavod.
Kako navode, obim prodaje povećan je za 15 odsto, u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljena 41.500 kupoprodajnih ugovora.
– Trend pokazuje da uz rast tržišta nepokretnosti u Srbiji, raste i cena samih nepokretnosti – navodi se u saopštenju.
Više od polovine novca, kako dodaju, obrne se na nekretninama u Beogradu i to 830 miliona evra.
Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tržišta iznosi 185 miliona evra.
Od ukupnog trgovanja nepokretnostima čak 60 odsto se odvija u Vojvodini i Beogradu.
U Srbiji su za kupovinu najtraženiji stanovi (33 odsto), ali se na njima obrne skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 775 miliona evra.
Kuće su u Srbiji upola manje tražene od stanova i predstavljaju 15 odsto odsto udela na tržištu, a poljoprivredno zemljište čini 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima.
U Beogradu su u odnosu na isti period prošle godine, skočile cene kvadratnog metra stana u novogradnji u opštinama Novi Beograd i Čukarica i to za osam odsto. Na Paliluli cena novogradnje je pala za 10 odsto, dok je istovremeno porasla cena kvadrata u starogradnji i to za osam odsto.
U Srbiji, najveći rast cena kvadrata nepokretnosti zabeležen je u starogradnji u Novom Pazaru i u Prokuplju i to 15 odsto, dok najveći rast cene kvadrata novogradnje ostvaren u Vranju 13 odsto. Najveći pad cena novogradnje dogodio se u Užicu od osam odsto, potom u Kikindi i Kraljevu sedam odsto.
Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2018. je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je više od 7.800 evra, a cena stana bila je veća od 1,12 miliona evra, dok u staroj gradnji najvišu cenu i dalje drže stanovi u okolini Knez Mihajlove ulice gde je najskuplji kvadrat plaćen više od 4.300 evra.
Najskuplja kuća u prvoj polovini 2018. godine nalazi se u beogradskom prigradskom naselju na opštini Voždovac, u Belom Potoku, sa velikom okućnicom, a dostigla je cenu od 1,5 miliona evra.
