Kako protekne vaš idealan dan? U koje biste doba dana odmarali, kada biste pisali, kada smišljali nove projekte, a kada biste završavali započete?
Možda već imate svoju rutinu i ritam na koji ste navikli, ali valjalo bi da poznajete svoj organizam bar toliko da znate kada od sebe možete i treba da date maksimum šta god radili.
Nauka je otišla dovoljno daleko i danas je sasvim jasno da svačijim telom rukovode hormoni i njihov ‘ritam’ i koncentracija i oni imaju svoje cikluse na dnevnom nivou. Ova znanja su od ogromne koristi svakome ko ne želi da gubi ni vreme ni energiju. Tako je, recimo, korisno da znate da:
Ne treba da doručkujete posle osam ujutru (kasnije od toga znači da vam je telo ‘pregladnelo’ – organizam neuzimanje hrane posle osam razume kao ‘vanredno stanje’ ili ‘nema hrane’ i metabolizam svodi na minimum kako bi sačuvao rezerve)
Najbolje vreme za vežbanje je od tri do šest posle podne jer su mišići u punoj snazi i visok je nivo hormona zaduženih za pokret i aktivnost i najmanje su šanse da se povredite. U ovo vreme je i najveća potrošnja energije (za one koji žele koji kilogram manje)
Neki stručnjaci savetuju da je najbolje da odlazite na društvene mreže od osam do devet ujutru, jer će vas u to vreme zateći uglavnom pozitivni statusi vaših prijatelja, nema ljutnje, straha, umora. Veče je vreme za one druge, ‘mračne’ statuse i komentare (po istraživanju 2,4 miliona tviteraša i i njihovih 509 miliona tvitova). Ako želite više lajkova, uveče je najbolje vreme (oko osam) jer su vaši prijatelji umorni od napornog dana i sami malo toga postavljaju. Uveče je i najviše emotivnih poruka. Opet zbog umora i punih glava informacija.
Ako pišete i pri tom treba da budete kreativni, da donesete nove ideje, jutro je vaš najbolji prijatelj. U ovo doba dana najaktivniji su centri u prefrontalnoj kori velikog mozga. Poznavaoci ljudskog mozga će vam savetovati i da odmah po buđenju prionete na kreativne poslove, dok one druge, izvršne, ostavite za drugi deo dana ili pak za veče.
Što se tiče poslova koji traže analitičko razmišljanje, za njih nije toliko bitan deo dana.
Interesantno je i da ‘noćne ptice’ (odnosno jutarnji tipovi) za poslove koji traže pronicljivost, oštroumnost ili uočavanje parvila, širinu, treba da koriste deo dana koji im nije omiljen za rad. ‘Noćne ptice’ bi trebalo da se ujutru bave kreativnim stvarima jer im je tada fokus slabiji pa je veća sposobnost da se na stvari gleda ‘šire’. Tako bi jutarnji tipovi trebalo da iskoriste veče za manje ‘precizne’ poslove.
Ovo sve kaže nauka i naučno je potkovano. Ipak, činjanica je još jedna – sve je vrlo individualno i koliko su važni hormoni, fiziologija i prirodni ritam, jednako su važni disciplina, rutina i navika. Ako biste da budete kreativni i da stvarate posle podne, naravno da ćete biti, ali samo pod uslovom da svakodnevno to vreme posvećujete kreativnom radu. Za kratko vreme vaš će mozak ući u trening i neće ga mnogo zanimati koliko je sati.
