Švajcarci su na referendumu odbili da svakog meseca, do kraja života, od države primaju 2.500 franaka mesečno, bez obzira na to da li rade ili ne. „Ne, hvala!“ reklo je čak 76.9 odsto njih, a da odbiju ovakav predlog sugerisala je i Vlada – jer ovakav model iziskuje dodatnih 25 milijardi franaka godišnje, a rizikuje da smanji broj zaposlenih u slabije plaćenim zanimanjima. I mimo te računice, Švajcarci su pokazali da su svesni da ništa nije besplatno.

 

Sa druge strane, građani Srbije kažu da bi rado prihvatili da do kraja života, bez obzira na to da li rade ili ne, primaju 2.500 franaka mesečno, javlja RTS.

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk napominje da je činjenica da bi, da je referendum prošao, švajcarski franak oslabio kad bi se delio nesebično.

„S druge stane to bi značilo povećanje poreza, jer bi građani znali da bi dobili novac u levi džep, ali da bi morali da ga daju iz desnog džepa. To nije nikakava alhemija, oni to znaju“, dodaje Ćulibrk.

„Ne znam šta bi se desilo u Srbiji, mislim da bi odziv bio 150 odsto da se dobije bilo šta samo da je džabe“, smatra Ćulibrk.

Švajcarski zagovornici onoga što deluje džabe isticali su da je suma od 2.500 franaka mesečno neophodna za dostojanstven život. Ta ideja nove levice u Evropi Švajcarcima nije bliska – ne zato što se rađaju sa time da cene rad, već zato što njihov rad ceni država, kaže sociolog Dragan Stanojević.

Stanojević navodi da mogućnost da rade i zarade karakteriše švajcarsko društvo, kao i to da onda taj osnovni prihod nije nešto što je potreba većine stanovništva.

„Jačina ekonomije, stabilnost institucija, stabilnost tržišta rada jeste uslov izgradnje vrednosnog sistema u kojem se rad ceni“, poručuje Stanojević.

Ali, nije cela Evropa Švajcarska, pa će koncept osnovnog prihoda uskoro eksperimentalno početi da primenjuju Finska i neke holandske opštine.