Svakodnevica savremenog i poslovnog čoveka manje ili više je ispunjena stresom, a kakve će efekte imati po zdravlje zavisi samo od njega.

 

Kada smo pod stresom vrlo često grešimo, gubimo mentalnu jasnoću i fokus što za posledicu ima smanjenu produktivnost, loše procene prilikom donošenja odluka, nisko samopouzdanje, smanjenu kreativnost i konačno lošije rezultate od očekivanih.

Izlaganje stresu kroz duže vreme dovodi do gubitka motivacije i slabijeg učinka, povećanog rizika od bolesti što ujedno utiče na stopu izostanka sa posla.

Ipak ne treba zaboraviti da stres može biti stimulator koji nas pokreće na akciju i motiviše. Za dobar i kvalitetan rad potrebna je “doza” stresa koja nas pokreće. Zapravo stres je na neki način neophodan. Koliki je stres motivator a koliko pretnja zavisi od toga kako ga doživljavamo. Gledamo li na stres kao na izazov sa stavom da postoji rešenje, stresna situacija može biti prilika za učenje, napredak i rast svakog pojedinca.

Naravno, stres može utecati i na međuodnose sa kolegama ili nadređenima na poslu. Stres se manifestuje na fizičkom, mentalnom i emocionalnom nivou svakog pojedinca.

Naše unutrašnje mentalno i emocionalno stanje vidljivo je u ponašanju i u okruženju u kome se nalazimo. Kada smo pod stresom postajemo skloni nekontrolisanim reakcijama, kritikama, prosuđivanju bez stvarne osnove, ponašanjima koja ne podržavaju saradnju sa kolegama i nadređenima. Stres je često poput zaraznog virusa, nervoza se oseća i širi u radnoj okolini i  deluje nestimulativno na sve koji se tu zateknu.

Stres nam vrlo brzo može narušiti odnose sa kolegama i nadređenima. Zbog svega toga  izuzetno je važno naučiti upravljati stresom.

Doba u kojem živimo i svakodnevni ritam ostavlja malo ili gotovo ništa vremena za bavljenje sobom, a stresori su stalno prisutni i mala je verovatnoća da ih možemo uvek izbeći. Kako bismo upravljali stresom, potrebno je znati prepoznati mentalne, emocionalne i fizičke znakove koji se pojavljuju te osvestiti stresore – izvore stresa u radnom okruženju.

Upravljati stresom možemo kada naučimo vladati sobom – kroz sticanje samokontrole. Sposobnost samokontrole pomaže nam da upravljamo svojim mislima, emocijama i ponašanjem. Ostajemo sabrani te ne gubimo fokus i koncentraciju u situacijama gde je prisutan stres. Da bismo stekli samokontrolu treba odvojiti vremena za sebe, a pre svega treba imati jasnu percepciju stresa i njegovog uticaja na život. Ponekad jednostavno zaključimo: da pod stresom smo, ali ne preduzimamo ništa kako bismo ga umanjili. Umanjiti delovanje stresa možemo počevši od najjednostavnijih načina koji, osim promene u ponašanju i dnevnim navikama, ne iziskuju nikakva dodatna finansijska sredstva.

To može biti promena u dnevnom ritmu kao što je odvojiti vremena za fizičku aktivnosti, šetnju, hodanje, boravak u prirodi ili druženje. Često smatramo da sav posao treba hitno obaviti, ali pitanje je imaju li baš svi radni zadaci oznaku hitnosti. Preraspodela obavljanja radnih zadatka doprinosi smanjenju stresa na poslu.

Pored toga, i sam način na koji razmišljamo o stresnim situacijama i kako ih doživljavamo jedan je od recepata kako smanjiti njegovo negativno delovanje na nas i našu radnu okolinu. Važan korak je iznaći svoja uverenja i vrednosti koja su podržavajuća i pomažu nam da nađemo rešenja za stresne situacije. Time postajemo optimističniji što je vidljivo u našem ponašanju pa kao posledicu ima pozitivnu reakciju okoline.

Načina za borbu protiv stresa je puno. Međutim, najvažnije je početi od sebe jer svaka promena počinje od nas samih. Za početak je verovatno najbolja formula: pronaći vreme baš za sebe kako bismo učinili određene promene kako u razmišljanju tako i u ponašanju.