Ako danas niste stigli da odete do radnje, sledeći put obavezno obratite pažnju. U pitanju je jedna obična 'igra' nekolicine psihologa.
– Skoro sam počela da primećujem ovakve stvari. Za oko mi je zapao jedan šampon i nije me mrzelo da pregledam čitav taj niz šampona koji su slični ili jednako skupi kao taj. I nalazio se tačno frontalno od mene, u visini mojih očiju i ruku. Najpre sam spustila pogled i ugledala manje poznate proizvode čija je cena znatno manja, a iznad mene nalazili su se artikli prosečnih cena i oni koji su bili pomešani sa malčice skupljim. Od tada to stalno radim i neverovatno je koliko je to svakidašnja pojava, ne samo u velikim marketima – priča profesorka engelskog jezika i majka dvoje dece iz Beograda.
Neminovno je da pozicioniranje i pakovanje artikala igraju veoma važnu ulogu kod potrošača.
– Kada nešto stoji na zemlji, tj. na podu, taman i da je od zlata, doživljavate ga kao nešto što nije naročito vredno. Sa tim nekim rastom, odnosno pomeranjem distance odozdo nagore vi pravite psihološki doživljaj, u smislu – ovo jeste skupo, ali ne bi stajalo tu i ne bi na taj način bilo postavljeno da nema određenu vrednost – objašnjava na početku razgovora psihološkinja Aleksandra Janković.
Ona je takođe, dodala da je ”veoma je važno to kakva je ambalaža i kakvo je okruženje jer time se stvar relativizuje”.
– Narod većinom takve stvari ne primećuje. Retko ko odlazi u kupovinu sa idejom kako su rafovi namešteni. Ljudiv nesvesno reaguju i na priču o rasprodajama. Ako je nešto na rasprodaji ono tada dobija normalnu cenu, pa je ponekad i u nekim slučajevima i ta cena visoka. Sama činjenica da nešto dobijate odgovara toj našoj potrebi da negde nešto ućarimo, zar ne – upitno je naglasila psihološkinja.
Većina onih sa kojima smo razgovarali nikada nije obraćala pažnju na ovakve stvari.
– Cene mi jesu važne, ali ne i primarne. Ako određen proizvod koristim zbog određene stvari, onda njega i kupujem, a tu ”igru” na rafovima nisam zapazila. Sutra hoću sigurno – kaže 23-godišnja studentkinja.
Ljudi koji se bave ovom vrstom psihologije veoma dobro poznaju te trikove i čine da pojedini proizvodi izgledaju veće i primamljivije.
– Veoma dobar primer za to jesu parfemi. Dakle, s jedne strane imamo tester, a sa druge bočicu nekog parfema. To je ista stvar, ali u drugačijoj ambalaži. Mnogi su spremni da plate velike novce za parfem, iako je skup. Ipak on deluje luksuznije – naglašava Jankovićeva.
Premeštanje proizvoda nije nimalo zabavno?
Verovatno ste se nebrojeno puta našli u situaciji da dođete u prodavnicu da nešto kupite, a taj proizvod nije na tom mestu, iako je pre pet dana uredno bio.
– Uopšte ne znam čija je to ideja, ali mene takve stvari samo provociraju i nerviraju. Ne volim da kada uđem u radnju ne nađem ono što mi je potrebno iz pre. Zašto je potrebno da se šetam po čitavom objektu zbog jednog ili dva proizvoda – pita se penzioner sa Voždovca.
Timovi koji se bave ovakvim stvarima, veoma dobro poznaju ljudsku psihu.
– Kada ne nađete određeni artikal na mestu na kojem ste ga zatekli prošlog puta, prvo doživite razočaranje, pa onda verovatno pomislite: ”Baš bezveze, više ga nema, baš je bio dobar”, a onda…kada ga ugledate na drugoj lokaciji toliko se obradujete da čak ni ne pogledate cenu. Važno je da ste našli ono zbog čega ste došli. Ta psihologija veoma upotrebljiva i primenljiva u praksi, verujte – zaključila je za Dnevno.rs psihološkinja Aleksandra Janković.
