Za dobijanje bankarske pozajmice ili kredita, bez kojih velika većina građana Srbije danas teško može da sastavi "kraj s krajem" a preduzeća da realizuju poslovne planove, klijenti treba da ispune sijaset uslova i da prilože "džak" uverenja, potvrda, dokumenata...
Neke od banaka traže da se priloži plaćen telefonski račun za poslednji mesec, potvrda od poslodavca o proseku primanja za poslednja tri meseca, iako uvidom u tekući račun klijenta banka može sama da sagleda njegove mesečne prilive i procene bonitet.
Traže podatke o bračnom statusu, devojačkom prezimenu majke, uslovima stanovanja, odnosno o tome da li zajmotražilac ima stan, ili živi s roditeljima, ili je podstanar…
Čemu sve to, pitaju klijenti, koji vraćanje kredita garantuju nekim od instrumenata obezbeđenja – hipotekom, žirantima, administrativnom zabranom, zalogom… a posebno ih “boli”, piše Tanjug, to što se uslovi, kako tvrde, primenjuju selektivno.
– Iz medija ovih dana možemo videti kako ”krupni igrači” dobijaju kredite bez obezbeđenja i adekvatne provere, na drugarskim i partijskim osnovama, dok obične klijente banke proveravaju do najsitnijih detalja – kaže za Tanjug predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, Dejan Gavrilović.
Prema njegovim rečima, neke banke klijente proveravaju i kod komšija, kako bi utvrdile da li živi na datoj adresi, traže izveštaj lekara o zdravstvenom stanju…
I dok se klijenti bune zbog zadiranja u njihovu privatnost i lične podatke, bankari, ekonomisti pa i sami poslodavci, kao korisnici kredita, ukazuju na to da su banke prinuđene na ovako detaljne provere zbog sve češće pojave “fantomskih” firmi koje posle podizanja kredita “ispare”.
U oktobru 2013. godine, prema zvaničnim podacima koje prenosi agencija Tanjug, učešće nenaplativih kredita kod privrede bilo 23,3 odsto, a kod stanovništva 9,3 odsto, a u odnosu na kraj prethodne godine ukupan nivo problematičnih kredita povećan je za dva procentna poena.
