Nemačka je u prvoj polovini ove godine imala suficit javnih finansija od 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uprkos teškoćama s privrednim rastom, ukazuju privremeni podaci koje je u ponedeljak objavio Savezni zavod za statistiku.
Naglo usporavanje privredne aktivnosti u drugom kvartalu, uz pad od 0,2 odsto BDP posle rasta od 0,7 odsto u prvom kvartalu, pripisuje se investicijama i spoljnoj trgovini.
Pad akrivnosti najveće privrede Evrope od aprila do juna je praktično zasnovan na padu investicija u opremu, kao što su mašine i vozila (-0,4 odsto), i građevinarstva (-4,2 odsto), posle prvog kvartala u kojem je bilans bio pozitivan zbog blage zime.
Spoljnotrgovinski bilans – razlika između izvoza i uvoza, takođe nije podržala rast bruto domaćeg proizvoda, ukazao je Zavod. Tako je uticaj bilansa negativan (-0,2 odsto), jer je uvoz porastao više od izvoza.
Potrošnja domaćinstava (+0,1 odsto) i države (+0,1 odsto), imali su pozitivan uticaj. U finansijskom smislu, Nemačka je profitirala od dobrog stanja na tržištu rada.
– Sa suficitom većim od četiri milijarde evra, Savezna vlada uspela je da u prvoj polovini ove godine po prvi put od 1991. postigne pozitivan rezultat – istakao je nemački Savezni zavod za statistiku.
