Nekad sa "smederevca", pa i iz rerne električnog "kolege", a sada sa "Fejsbuka".

 

Kroz gradske višespratnice sve ređe se širi miris pečenih paprika, ali zato kurirske službe na kućne adrese isporučuju pakete punih tegli. Priprema ajvara sve je unosniji biznis širom Srbije, a kako se krećete ka jugu, ponuda raste. Doduše i cena.

Domaćice i poljoprivredna gazdinstva tegle omiljene srpske zimnice nude po ceni od 300 do 900 dinara, pišu Večernje novosti.

Iskusne kuvarice tvrde da im u teglu ajvara ode najmanje tri kilograma paprika. Po trenutnom cenovniku – najmanje 240 dinara. Ali računici nedostaje ulje, začini, ambalaža i puno, puno, rada.

Domaću recepturu prošle godine su rešili da unovče na Poljoprivrednom gazdinstvu Dejana Milenkovića u Nišu. I već prve godine prodali čak 5.000 tegli. Ove očekuju da će isporučiti najmanje 10.000 “jedinica”. Okitili su se i medaljom za kvalitet Novosadskog sajma.

“I sama sam bila zaposlena majka koja nije mogla uvek da stigne da napravi ajvar, a to je tradicionalno, zdravo jelo”, kaže Ljiljana Milenković. – Mi ga pravimo bez konezervansa i bilo kakvih dodataka. Krenuli smo prošle godine na jednom “kubetu”, malom šporetu. Za ovu smo nabavili još jedan. Interesovanje je izuzetno. Svaki dan imamo isporuke, šaljemo i za Frankfurt. Besplatna je dostava za paket od deset tegli i više na čitavoj terioriji Srbije. To je porodični posao i nas petoro radi. Sada u sezoni ajvara angažujemo i četiri žene koje peku i ljušte paprike. Registrovali smo poljoprivredno gazdinstvo i sve je legalno. U Nišu smo pokrili i sindikalnu prodaju. U Novom Sadu prodajemo i na Futoškoj pijaci.

Domaćinstvo iz Loćike, kraj Rekovca, sumnjičavim kupcima nudi i poklon paket. Za 500 dinara šalju dve tegle od po 220 grama – jednu blagog ajvara i jednu cepkane paprike. Obračunata je i dostava. Kod njih je tegla od 720 grama 500 dinara, jedino je onaj po “hrono” recepturi 100 dinara skuplji.

Ubedljivo najpovoljnija ponuda na internetu je oglas gospođe iz Zrenjanina. Ona za teglu ajvara, ali i pinđura i lovačke salate, traži 250 dinara.

Pravi domaći ajvar, sa “licencom” stiže sa juga. Leskovčani su za svoj recept 2012. godine dobili domaći i međunarodni sertifikat za proizvod sa oznakom geografskog porekla imena. Miodrag Zdravković, predsednik udruženja “Leskovački ajvar” kaže da on i njegove kolegenemaju problem sa plasmanom već sa proizvodnjom robe. Jer, kupci traže više nego što oni mogu da naprave.

– Jedan trgovinski lanac nam je tražio 70.000 tegli, ali mi to u sezoni, uz sve ostale kupce, ne možemo da postignemo – kaže Zdravković. – Proizvodnja je strogo kontrolisana. Kada se tako napravi, ajvar ne može biti jeftin, a njegova cena bi za 680 grama trebalo da bude bar sedam evra. Jer, za toliko je potrebno i do pet kilograma paprike.