Poljoprivrednici u nekim delovima naše zemlje, koji ne gaje kulture koje mogu da se obrade mašinski svake godine imaju problema da pronađu radnu snagu, uprkos tome što živimo u zemlji koja broji 800 hiljada nezaposlenih.
Za teške poslove u polju se odlučuju samo oni koji nemaju drugog izbora, uprkos tome što se na ovaj način može zaraditi značajna suma novca.
Upravo zbog ovoga proizvođači višanja i trešanja kojima prolazi sezona razmišljaju da ostatak roda ostave na granama, jer tvrde da ne mogu da plate nadničare.
Razlog nije samo što je radnička dnevnica od oko 1.200 dinara za njih skupa, već što je otkupna cena njihovog voća od 15 do 20 dinara izuzetno niska.
Poslodavci radne snage koja je angažovana na berbi višanja u Tavankutu tvrde da plaćaju 13 dinara po ubranom kilogramu, a da spretniji radnici mogu da uberu i 100 do 120 kilograma višanja dnevno. Međutim, uprkos tome, ne mogu da nađu ljude koji će im obrati voćnjake.
Ovih dana počinje i berba krastavaca, a uskoro će na poljoprivrednim gazdinstvima biti potrebni i berači šljiva i jabuka. Međutim, iz godine u godinu sve teže dolaze do radne snage.
– Novi Sad nije daleko, ali iz njega, iako svi pričaju kako je sve više nezaposlenih, niko nije došao da radi – kaže za „Novosti” Marko Stanković iz Begeča, koji na pet hektara gaji povrće.
– U sezoni po radnike svakodnevno odlazim u okolna sela i nikada nisam siguran da će biti dovoljno zainteresovanih. Dnevnica, u zavisnosti od toga što se radi, ide od 1.200 do 1.500 dinara, a nudim i obrok – navodi on.
