Srpska prestonica uskoro bi, poput Trsta, mogla da označava sinonim za "šoping centar" ovog dela Evrope.
Do 2020. godine, osim postojećih devet modernih tržnih centara, biće izgrađeno još sedam, koji će se prostirati od Boleča, Rakovice i Karaburme, preko Dunava, čak i do Borče. Gradilišta se ozbiljno zahuktavaju, a novčanici sugrađana sve tanji, tvrde trgovci.
Do kraja godine biće položen kamen temeljac za još jedan u nizu novih tržnih centara u Beogradu. Novi “Ada mol” biće izgrađen u Radničkoj ulici, preko puta Ade Ciganlije i prostiraće se na oko 32.000 kvadratnih metara, pišu Večernje novosti.
Prema tvrdnjama investitora, u ovom delu grada postoji nedostatak modernih tržnih centara, a njegovi sadržaji, ukuljučujući i oko 1.000 novih parking-mesta, biće dostupni i posetiocima popularnog “beogradskog mora”. Temeljac se očekuje do kraja tekuće, a otvaranje već tokom jeseni 2018. godine.
Ovo je najnoviji projekat, koji tek treba da počne da se gradi u okviru velike “šoping groznice”, koja ovog puta opasno drma, ne kupce, već investitore.
Od početka godine postavljeni su temelji za čak tri tržna centra, u Borči, Boleču i na Karaburmi, dok se radovi u Rajićevoj ozbiljno privode kraju. Kraj godine nije ni na pomolu, ali ni kraj postavljanju temeljaca – u ovoj godini, osim “Ada mola”, planirano je i otvaranje gradilišta u Rakovici i na Autokomandi.
“Svakog dana povede se priča o novom modernom tržnom centru, što po automatizmu znači da ćemo imati manje kupaca”, objašnjava Predrag J., vlasnik prodavnice garderbe u TC “Piramida”.
“Zarade samo padaju. Ko iole ima novca ide u tržne centre i pazari u njima, a za one koji nemaju i ovde je skupo. Ljudi samo šetaju i razgledaju i tamo, kao i ovde. Ne znam da li ima računice i potrebe za novim tržnim centrima kad je novca sve manje”, kaže on.
“Reč je o potrošnji slobodnog vremena više nego o novcu, a sve kao posledica trenda potrošačkog društva”, objašnjavaju stručnjaci.
Tako je opšta pomama za garderobom po poslednjoj modi u Beogradu vladala pre više od 15 godina, kada su “Siti pasaž”, “Milenijum” i “Čumićevo sokače” bili centri okupljanja sugrađana. Ova slika danas se preselila u moderne šoping molove, kojim vikendom protutnji i po nekoliko desetina hiljada građana. Ipak, zarada je sve tanja, uveravaju prodavci.
“Mala primanja ograničila su kupovnu moć, što se primećuje i po radnjama koje se gase i otvaraju preko noći. Kirije su sve niže, ali zarada poslodavaca ne uspeva da pokrije sve troškove”, potvrđuju iz Unije poslodavaca.
Opravdanje za nove megalomanske investicije nalaze upravo u nerazvijenosti tržišta na lokalnom nivou i u pojedinim beogradskim opštinama. Niže rente i otvaranje vrata za nove brendove, još nedostupne na našim prostorima, iza paravana skrivaju činjenicu da praznih lokala, u najprestižnijim šoping centrima, već ima napretek.
Zagreb ispred Beograda
Ukupna ponuda maloprodajnog prostora u modernim šoping centrima do sada dostigla je skoro 250.000 kvadratnih metara, što je oko 150 kvadrata na 1.000 stanovnika. Iako ponuda neprestano raste, to je i dalje daleko ispod regionalnog proseka koji iznosi oko 475 kvadrata na 1.000 meštana. Stručnjaci kao primer često navode Zagreb koji je upola manji od Beograda, a ostvaruje prosek od skoro 600 kvadrata maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika. Tačnije, četvorostruko više od Beograda.
