Najduži penzijski staž u Srbiji ima jedna invalidska penzionerka, koja živi u Beogradu, a koja je svoj prvi ček primila davne 1946. godine. Tačno pre 70 godina, poštar joj je prvi put pozvonio na vrata. To čini i danas.
Ovaj podatak ide u prilog statistici Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja potvrđuje da žene duže koriste penziju od muškaraca, piše Poliitika.
Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije svih kategorija penzionera iznosi 17 godina. Za žene i nešto duže – 18 godina. Invalidsku penziju korisnici svih kategorija koriste u proseku 19 godina. I to, muškarci 18, a žene 21 godinu.
Poređenja radi, 2008. godine prosečan broj godina korišćenja starosne penzije svih kategorija korisnika bio je 15 godina. Za muškarce – 15, a za žene – 16 godina. Istovremeno korisnici svih kategorija invalidsku penziju koristili su u proseku 18 godina. To jest, muškarci 17, a žene 20 godina.
Fondu PIO u proseku svake godine zahtev za penziju podnese između 80.000–100.000 bivših radnika koji ostvaruju pravo na penziju po prvom zahtevu i to na osnovu privremenih rešenja. S tim što u ukupnom broju urađenih rešenja 85 odsto čine privremena, a svega 15 procenata konačna rešenja.
Ima slučajeva da penzioner ceo penzijski vek prima penziju po privremenom rešenju, koja ne mora uopšte da bude niža od penzije po osnovu konačnog rešenja. Naprotiv. Dešava se da kada dobiju trajno rešenje penzioneri u stvari shvate da im je penzija manja, nego što je bila.
Privremeno rešenje postoji sve dok se ne utvrde svi podaci o celokupnom stažu korisnika. Prava po privremenom i konačnom rešenju apsolutno su ista. Praktično samo jedan odsto novih penzionera dobija trajno rešenje o visini penzije, a broj privremenih rešenja dupliran je od kada u obračun penzije ulazi čitav radni staž, a u slučaju neplaćenih doprinosa, penzioneri neretko moraju da vrate višak novca koji su primali.
U trenutku kada se otklone neki od razloga privremenosti, i utvrde se za pojedine godine staža, PIO fond donosi ponovo rešenje koje opet može biti privremeno ako nisu poznati svi podaci. Tako pojedini penzioneri pre konačnog dobiju i desetak privremenih rešenja.
U slučaju duga, Fond poziva stranku da se javi kako bi se dogovorili na koji način će vratiti dug. Najsigurniji način je da se odbija od penzije, jedna trećina ili četvrtina. Najduži rok za vraćanje duga je 60 rata, a ako dogovor izostane problem rešava sud.
U Fondu PIO ne vode evidenciju o tome koliko osiguranika, koji su podneli zahtev za penziju, ne dočeka svoj prvi ček. Izvesno je samo, da ukoliko je neko podneo zahtev za penziju, ali ga zbog iznenadne smrti nije primio, naslednicima će te penzije biti isplaćene.
Upitani da li imaju podatak koliko je bivših zaposlenih na kraju prošle godine pristalo da ode u prevremenu penziju i prima umanjenu penziju za 20 odsto, u PIO kažu, da je pravo na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2015. godine kada je zakonom uveden ovaj osnov ostvarivanja prava na penziju do danas, ostvarilo ukupno 8.078 korisnika. Od tog broja 1.359 su žene i 6.719 muškarci.
Maksimalno trajno umanjenje iznosa penzije od 20,4 odsto ima ukupno 1.955 korisnika (298 žena i 1.657 muškaraca) i najveći je broj korisnika upravo sa najvišim stepenom umanjenja, potvrđuju u Fondu PIO.
