Koja mera vežbanja krije tajnu velikog uspeha u svakoj oblasti? Neki kažu da je to pravilo od 10.000 časova. Naime, ako ste i najveći anti-talenat za na primer košarku ili šah, vežbanje 10.000 sati dovešće vas do toga da budete u samom vrhu.
Međutim, ovakva tvrdnja do pola je tačna. Ako ponavljate iznova iste greške, to vas neće odvesti nikuda. Ander Eriksen sa Univerziteta Florida stejt, psiholog čije je istraživanje stručnosti iznedrilo načelno pravilo o 10.000 sati, rekao je: „Nema koristi od mehaničkog ponavljanja, već morate neprestano popravljati svoju izvedbu kako biste se približili cilju. Morate doterivati sistem tako što ćete pokušavati, i omogućiti isprva veći broj grešaka dok podižete svoje granice.“
Kako kaže Eriksen, skoro svako može da dosegne najviše nivoe efikasnosti pametnim vežbanjem. Tajna pobeđivanja je dakle u „voljnom vežbanju“, odnosno kada vas stručan trener provede kroz dobro smišljen višemesečni ili višegodišnji trening, a vi mu posvetite nepodeljenu pažnju.
Potrebni su bezbrojni sati vežbanja za vrhunsku izvedbu, ali oni nisu dovoljni. Ključna razlika je u tome kako stručnjaci iz bilo kog domena obraćaju pažnju dok vežbaju. U svojoj često navođenoj situaciji o violinistima, primera radi, u kojoj se pokazalo da su vrhunski muzičari vežbali više od 10.000 sati, Erikson je utvrdio da su ti eksperti vežbali potpuno koncentrisani na unapređivanje određenog vida svoje izvedbe koji je odredio stručan nastavnik.
SITNICA KOJA MENJA SVE: Evo šta žene sprečava da budu uspešne
Pametno vežbanje uvek podrazumeva povratnu spregu koja vam omogućava da prepoznate greške i da ih ispravite – zato plesači koriste ogledalo. U idealnoj situaciji ta povratna informacija dolazi od stručne osobe, te zato svaki vrhunski sportista svetske klase ima trenera. Ako vežbate bez te povratne informacije, nećete dostići najviši nivo.
Povratna informacija je važna, kao i koncentracija, a ne samo sati vežbanja.
Vrhunski izvođači nikada ne prestaju da uče – ako se u bilo kom trenutku zadovolje postignutim i obustave pametno vežbanje, njihove veštine će stagnirati.
Treba imati na umu i da se fokusirana pažnja, kao i napet mišić, zamara. Čak i najbolji svetski takmičari – bilo da se radi o dizačima tegova, pijanistima ili šahistima, obično ograničavaju iscrpljujuće treninge i vežbanja na otprilike četiri sata dnevno. Optimalno vežbanje održava optimalnu koncentraciju.
Preuzeti delovi knjige: “Fokusiranost” Daniel Goleman.
