Cene prirodnog gasa na svetskom tržištu miruju ili blago padaju, a kod nas od avgusta beleži se već treće poskupljenje, ukupno 4,5 dinara. Od novembra, kubik gasa za domaćinstva koštaće 54, a za privredu 49 dinara

Iako cene prirodnog gasa na svetskom tržištu miruju ili blago padaju, taj energent kod nas od avgusta beleži već treće poskupljenje, ukupno 4,5 dinara. Od novembra, kubni metar gasa za domaćinstva koštaće 54, a za privredu 49 dinara s PDV-om.

Toplane ne najavljuju poskupljenje grejanja, a već se procenjuje da bi od Nove godine gas, zbog pada cena nafte, mogao da pojeftini, prenosi RTS.

Cene gasa se, već godinu dana, usklađuju tržišno. Gas je poskupeo 1. avgusta, zatim 1. oktobra, a nova cena će se primenjivati i od novembra. Ukupno povećanje, oko osam odsto, prenose „Novosti”.

– Kriterijum za određivanje cene nije samo cena prirodnog gasa, već i kurs dolara. U tom posmatranom periodu, kurs dolara se promenio za oko devet procenata i to je jedan od osnovnih razloga zašto su učestale korekcije cene prirodnog gasa za krajnjeg kupca – objašnjava Dejan Stojanović iz Agencije za energetiku.

U poređenju s prošlom godinom, prosečan mesečni račun za gas biće uvećan za oko 250 dinara, jer je, u međuvremenu, bilo i pojeftinjenja. Ipak, građani su već napravili računicu.

Iako su toplane od prošle godine prepolovile dugovanja za gas, “Srbijagasu” i dalje duguju oko devet milijardi dinara.

U Udruženju toplana kažu da daljinski sistemi s lokalnim samoupravama analiziraju česte promene cene gasa, ali da za sada nema ozbiljnijih najava poskupljenja grejanja.

– Moram da kažem da se tome vrlo obazrivo prilazi, imajući u vidu kupovnu moć građana, naših korisnika usluga, a sa druge strane mora se održati likvidnost toplana i završiti grejna sezona na najbolji mogući način – navodi Milovan Lečić iz Udruženja toplana Srbije.

Tokom grejne sezone, od oktobra do aprila, u okviru socijalnih energetskih karata, najsiromašniji građani mogu da dobiju besplatne kubike gasa i grejanje iz toplana, ili umanjenje računa u zavisnosti od broja članova domaćinstva i visine prihoda.

Primaoci socijalne pomoći zahteve podnose u socijalnim ustanovama, a ostali u nadležnim službama lokalnih samouprava.