Radno mesto, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, lane nije prihvatilo samo 180 ljudi. Mali broj, ipak, neće u rudare, radiologe, građevine na reci...
U Srbiji mali broj ljudi može sebi danas da priušti luksuz da odbije ponuđeni posao. Mala plata i teški uslovi rada bez slobodnih dana najčešći su razlog neprihvatanja radnog mesta, ali je i broj onih koji ne pristanu na određeni posao gotovo zanemarljiv, pišu Večernje novosti.
Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je tokom prošle godine svega 180 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje odbilo zaposlenje. Sa liste je skladu sa zakonom obrisano 35 ljudi zbog odbijanja rada na privremenim i povremenim i 145 pošto nisu prihvatili ponuđeni posao.
Praksa pokazuje da se najčešće izbegavaju poslovi koji su u vezi sa terenskim radom, kao što su zanimanja akviziter ili menadžer prodaje, odnosno poslovi kod kojih je, u najvećem broju slučajeva, plata na procenat, bez fiksnog dela, a isplata je tek posle naplate proizvoda i do nekoliko meseci posle prodaje. Odbijaju se i teži fizički poslovi iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva.
Na listi zanimanja koja se ne prihvataju su ona koja podrazumevaju rad pod zemljom (rudari), pod vodom ili na velikoj visini (građevinski radnici u izgradnji mostova), poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju (radiolozi) ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena, kao što su rad u štamparijama, hemijskoj industriji, proizvodnji hemikalija ili poslovi u neadekvatnim uslovima (na velikim hladnoćama, toploti…). Izbegavaju se poslovi bez radnog vremena, kada osobe ne znaju koliko vremena će da provedu na poslu, bez slobodne subote, nedelje, praznika… – objašnjavaju u NSZ.
Za navedene poslove je jako teško obezbediti kandidate ne zbog toga što konkretnih profila nema na evidenciji, već zbog neprihvatanja ponude. Teže se popunjavaju i radna mesta na kojima se očekuje da radnik radi više različitih poslova ili ona bez precizno definisanog radnog vremena. Takođe, to mogu biti i poslovi na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja ili poslovi koji mogu da utiču na život i zdravlje ljudi.
Kako objašnjavaju u NSZ, prava i obaveze tražioca zaposlenja definisana su Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i ostalim podzakonskim aktima – pravilnicima i uputstvima. I dešava se da nepoštovanje ovih pravila dovodi do “skidanja” sa liste tržišta rada.
– Evidencija o onima koji traže posao počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje liste, u skladu sa zakonom – kažu u ovoj službi.
– Nezaposleni se briše danom neizvršavanja neke svoje obaveze, međutim, ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, potencijalni radnik je dužan da se lično javi i obavesti nas odmah po prestanku tog razloga – objašnjavaju oni.
Propisi predviđaju nekoliko mogućnosti kada neko sa spiska tržišta rada može da bude “izbrisan”. Najpre se moraju poštovati rokovi za javljanje NSZ, a minus je i ako se na zahtev tržišta rada ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja ili odbije ponuđeno posredovanje. Budući radnik mora da se javi poslodavcu kome ga uputi ova služba, a na listi nepoželjnih biće i ako odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba. Propisi ne dozvoljavaju ni odbijanje ili napuštanje učešća u meri aktivne politike zapošljavanja ili ne odazivanje na poziv Nacionalne službe. Kao poslednji razlog za brisanje sa evidencije zakon predviđa rad bez zaključenog ugovora o radu.
– Nezaposleni bi trebalo da uz pomoć Nacionalne službe preduzimaju sve neophodne aktivnosti koje ih mogu dovesti do zapošljavanja ili eventualno do poboljšanja njihove pozicije na tržištu rada u smislu sticanja novih znanja, veština, radnog iskustva i slično, kao i da se pridržavaju dogovora koji su postigli sa savetnikom za zapošljavanje, odnosno da se uredno odazivaju na pozive službe – kažu u ovoj službi.
Neprihvatanje ili nedolazak na obuku, koja mu je predložena, odbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, nejavljanje poslodavcu kome ga je NSZ uputila radi razgovora o zaposlenju, predstavljaju konkretne činjenice koje povlače za sobom preduzimanje određenih postupaka kao što su brisanje sa evidencije nezaposlenih, ili pravdanje istih, ukoliko za to postoje opravdani razlozi – dodaju oni.
