Komšije su zabrinute zbog sankcija Moskve, pa pokušavaju da proizvodnju presele kod nas. Najviše strahuju u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
U paničnom strahu da će izgubiti rusko tržište mnoge hrvatske kompanije razmišljaju da hitno otvore „ekspoziture” u Srbiji, tamo prepakuju robu i tako je dopreme do Rusije. Dekret predsednika Vladimira Putina da se zabrani i ograniči uvoz hrane iz zemalja koje su prihvatile sankcije Rusiji najviše bi u Hrvatskoj pogodio „Podravku”, „Kromaris”, PIK „Vrbovec”, „Vindiju”, „Belje”, a na rusko se tržište iz Hrvatske najčešće izvoze supe, meso, voće, konzerve i mesne prerađevine, pišu „Novosti”.
Ideja da se preko Srbije dođe do Rusije nije nova, a to su javno isticali i bivši hrvatski premijeri, pogotovo Jadranka Kosor koja se tri puta sastala sa Putinom i nastojala da se pojačaju odnosi sa tom zemljom. U vreme pre sankcija smatralo se da Srbija ima mnogo razvijenije odnose sa Rusijom, pa bi to bio put i za hrvatske kompanije, a zauzvrat bi Hrvatska otvorila Srbiji put prema EU.
Ali, u međuvremenu je hrvatska ekonomija dotakla dno, pa Srbiji malo može Hrvatska da pomogne, a i mnoge hrvatske kompanije, poput „Gavrilovića”, mogle bi da zatvore vrata da nema srpskog tržišta.
Za razliku od Hrvatske, koja je slepo slušala Brisel i Vašington, Slovenci su prema Rusiji bili daleko otvoreniji, pa ni sada, u jeku sankcija, ne žele da primene sve ono na šta članice tera EU.
Može li se u kratko vreme organizovati „operacija Srbija” ostaje za hrvatske kompanije veliko pitanje, ali mnogi smatraju, ako se sankcije nastave, da je to jedini način da se dalje izvozi u Rusiju. Međutim, prepakivanje bi poskupelo hrvatsku robu, pa se sada rade računice šta je najprofitabilnije, ići preko Srbije ili čekati kraj sankcija.
Veliko uzbuđenje vlada u „Podravki” , a Damir Perlok, direktor za istočna tržišta, kaže da su u stalnoj vezi sa svojim moskovskim predstavništvom. Za sada nisu pogođeni sankcijama, ali ne znaju šta će dalje da bude.
Prekid poslovanja sa Rusijom bio bi koban. Iako se zvanično pominje brojka od 3,2 miliona dolara koliko je Hrvatska u prva tri meseca ove godine izvezla hrane u Rusiju, mnogi kažu da se na različite načine izvozi ipak više. Hrvatska je, zbog slepe politike prema Rusiji, već imala niz teškoća, od toga da nije pristupila „Južnom toku”, do toga što je do krajnosti zakomplikovala dolazak Rusa na Jadran. Ove godine je turista iz Rusije znatno manje, a sada preti i prekid izvoza.
Kada smo u petak zamolili za izjave direktore nekoliko kompanija, odgovor je bio gotovo identičan. „Molimo vas, nemojte u ovom času da dolivate ulje na vatru. Ne možemo ništa da komentarišemo, samo se nadamo da će se naći ubrzo neko rešenje”, bio je istovetan odgovor svih. Još manje su želeli javno da komentarišu planove da deo poslovanja prebace u Srbiju i tako spasu izvoz do Rusije.
U Hrvatskoj gospodarskoj komori koja je zatvorila velelepno predstavništvo u Moskvi i sada radi u skromnijim uslovima, kažu da bi godišnji gubitak mogao da iznosi između 20 i 25 miliona evra, a da na rusko tržište ode oko 1,5 odsto ukupnog hrvatskog izvoza hrane.
Posebno bi mogla da bude pogođena fabrika „Kromaris” koja se bavi preradom ribe i školjki, a sa Rusima je imala odlične poslove. Negativne posledice će da osećaju i „Sardina” i „Ostrea”, koje takođe prerađuju i konzervišu ribu.
Još veći strah postoji ako EU pojača sankcije Rusije, pa uslede protivmere, jer bi u tom slučaju velike teškoće imali „Pliva”, „Jadranski galenski laboratorij” iz Rijeke, „Nikola Tesla”, „Končar”, „Saponija” i AD „Plastik”.
Kompanija „Perutnina Ptuj” iz Slovenije, na rusko tržište izvoziće posredstvom firmi u BiH i Srbiji, izjavio je predsednik Uprave ove firme Roman Glaser.
– „Perutnina Ptuj” izvozi u Rusiju manje količine mesa, a trenutno još nije poznata promena u tržišnim tokovima – rekao je Glaser. – Istina je da embargo može imati uticaja na naše buduće poslovne planove u ovoj zemlji u kojoj smo u završnim razgovorima za neke veće izvozne poslove.
