U igri su dva modela penzione reforme. Po prvom, žene će raditi do 63. godine. Po drugom, muškarci će u penziju sa 66, a žene sa 64 godine.
Jasmina Čorkić radi kao sekretarica i ima 49 godina. Svaki dan će ustajati i odlaziti na posao još 11 godina – tačnije do 2025. godine. Na zasluženu penziju ima prava, prema sadašnjem zakonu, sa 60 godina. Zato je i uznemiruje najava da penziona reforma podrazumeva povećanje starosne granice za žene. Jer, treba da radi bar tri godine duže i u penziju ode 2028. godine.
– Brinem. Ne samo zato što mislim da neću biti sposobna da radim, već i zato što sam zaposlena u firmi koja ima finansijskih problema i u kojoj se sve glasnije govori o otkazima. Kako da stignem do penzije ako izgubim posao – zabrinuto objašnjava Jasmina.
Zbog neodrživog sistema po kom se penzije isplaćuju danas, odnosno činjenice da se za ove namene sve više zahvata para iz budžeta, hitnu penzijsku reformu od Vlade traži i MMF. Ministar finansija nedavno je najavio i moguć pravac promena. – Ukoliko bi se starosna granica od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno godišnje bi se ta granica podizala za po šest meseci – rekao je ministar finansija Lazar Krstić.
Kako saznajemo, uz ovaj model, u igri je i onaj po kom bi muškarci do pune penzije radili do 66, a žene do 64. godine. Pored toga, izvesno je i da će onima koji ne ispunjavaju oba uslova za penzionisanje, penzije biti umanjivane.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je Srbija negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u BDP od 13 odsto i da su reforme jednostavno neophodne.
– Prioritet je uvođenje aktuarskih penala od oko šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja. Razlog je činjenica da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina – kaže Altiparmakov za “Blic”.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi trebalo uvesti i nagrade za one koji hoće da rade duže nego što zakon propisuje.
– Penzionisanje treba usloviti ispunjavanjem oba uslova – starosnog i po godinama staža. Tako se, recimo, muškarci ne bi mogli penzionisati pre 65. godine i radilo bi se u proseku pet godina duže – kaže Popov.
Svakog dana u prošloj godini, u proseku, u penziju je odlazilo 290 ljudi, dok je bez posla ostajalo 58 radnika, što govori, kako tvrde sagovornici “Blica”, da je postojeći sistem neodrživ.
