'Početna plata je prosečna, oko 35.000 dinara. Vremenom, ukoliko se napreduje i ne krše se zadati system, plata raste, a sa njom i količina novca sa kojom se igra poker. Samim tim, raste i pritisak. Ja sam prilično brzo napredovao, u jednom trenutku sam došao do iznosa plate kojim sam mogao sebi da priuštim bukvalno šta god da sam poželeo' - priča mladić
Mladić koji je dve godine profesionalno igrao poker ispričao je za Dnevno.rs kako zaista izgleda radni dan pokeraša i koje su prednosti i mane tog posla. Iz opravdanih razloga, želeo je da ostane anoniman.
Oglasi za posao koji se mogu pronaći na internetu sve su ređe “pravi” poslovi. Ili je u pitanju prevara kojom se pod krinkom “obuke” od kandidata uzima novac za početni trening nakon čega se ispostavi da baš niko od prijavljenih ne zadovoljava kriterijume, ili se, što je mnogo češće, našminkanim titulama kandidati mame na nimalo privlačne poslove, pa tako često oglas za saradnika u prodaji znači da firma traži operatera koji će vabiti mušterije na prezentacije.
Kako potraga za poslom u zemlji sa posrnulom ekonomijom više liči na potragu za svetim gralom, ljudi pristaju na sve uslove, nadajući se najboljem ishodu.
Jedan od kandidata koga je zaveo oglas na sajtu za zapošljavanje ispričao je za Dnevno kako zaista izgleda profesionalno igrati poker. U svakom slučaju, daleko je od bajke:
– U to vreme imao sam 21 godinu i očajnički sam tražio posao. Listajući sajtove za zapošljavanje, za oko mi je zapao oglas u kome se tražio kandidat za testiranje softvera. Poslao sam CV i uskoro bio pozvan na razgovor – počinje priču M.P. Uskoro je, kako kaže, uvideo da firma i on nemaju isto poimanje testiranja softvera, jer se zapravo oglašavala potreba za profesionalnim onlajn pokerašem.
Foto: Commons Wikimedia
– Nikada pre toga nisam igrao poker, niti sam voleo igre sa kartama. Međutim, kada sam prošao početno testiranje, rešio sam da probam pošto svakako nisam imao šta da izgubim – objašnjava nam mladić koji se danas radi potpuno drugačiji posao, i, kako kaže, ne bi ga menjao ni za šta na svetu.
Test je bio prilično standardan i sastojao se iz tri dela – poznavanje engleskog jezika, IQ test i test poznavanja računara.
– Nedugo potom, izbrani su kandidati i počeli su treninzi gde su nas upoznavali sa principima Texas Hold’em pokera. Mentori koji su nas podučavali došli su iz Engleske. Ubrzo smo počeli i sa pravim radom – priča nam bivši pokeraš. Prema njegovim rečima, takav posao se veoma malo razlikuje od bilo kakvog standardnog rada u kancelariji:
– Radili smo u prostorijama firme. Princip je bio veoma jednostavan – sedi se za računarom i igra se poker po sistemu koji nam je već objašnjen, a radilo se u smenama – otkriva bivši profesionalni pokeraš.
Zanimljivo je i to da nije bilo rada “na crno”:
– Firma je uredno plaćala poreze. Bili smo prijavljeni na punu platu, imali zdravstveno, socijalno, prevoz… I sve to uredno primali na račun. Doduše, mi u neku ruku i jesmo testirali softver – šeretski zaključuje mladić.
I, ne samo da je sve bilo uredno plaćeno, već je postojala i mogućnost napredovanja:
– Mentori iz Engleske koji su nas obučavali su redovno dolazili kako bi unapredili napredne igrače. Pored toga, stalno su izranjali i novozaposleni operateri. U jednom trenutku imali smo 200 radnika u firmi, pa se u jednoj smeni radilo sa pedesetak ljudi po osam sati – priča M.P, dodajući da su se radnici družili i van radnog vremena, i to uglavnom tako što su organizovali svoje privatne turnire u pokeru.
Najbitniji deo svakog posla ipak je plata:
– Početna plata je prosečna, oko 35.000 dinara. Vremenom, ukoliko se napreduje i ne krše se zadati system, plata raste, a sa njom i količina novca sa kojom se igra poker. Samim tim, raste i pritisak. Ja sam prilično brzo napredovao, u jednom trenutku sam došao do iznosa plate kojim sam mogao sebi da priuštim bukvalno šta god da sam poželeo. Većini mojih kolega se život bukvalno preokrenuo upravo zbog te činjenice – otkriva nam bivši pokeraš.
Nedugo potom se počelo sa radom od kuće, što je dovelo do još većeg skoka plate, ali i do gubitka velikog broja kolega.
– Samo nas par je ostalo da radi u toj varijanti. Ubrzo se sve to skupa raspalo i verujem da trenutno za njih radi samo par ljudi. Sa par kolega sam ostao u kontaktu. Još uvek žive u nadi da će se Englezi vratiti i početi istu priču – otkriva nam M.P. koji je na ovaj način igrao poker pune dve godine.
Kako kaže, porodica se brzo prilagodila njegovom neuobičajenom ritmu života, uglavnom zbog plate koju je donosio. Međutim, kako mu je radno vreme bilo od 22h do 6 izjutra, to je značilo da je cela porodica morala da bude praktično nečujna u toku dana kako bi se on naspavao nakon smene. Veliki problem je zbog posla imao sa ostalim sferama života:
– Sa prijateljima sam se viđao jednom nedeljno i rapidno gubio teme za razgovor. Sve o čemu sam mogao da pričam je poker. Dnevno svetlo sam praktično prestao da viđam, a život mi se sveo na monitor i karte. I tako svaku noć – piljiš u dva monitora i istovremeno igraš poker na osam stolova po sistemu koji su ti zadali mentori, pod čijim si budnim nadzorom u toku celog radnog vremena. Umeli su da preko Skajpa satima pričaju sa zaposlenima – kaže mladić, dodajući da je u međuvremenu postao zavisnik:
– Nakon tih osam sati rada, umeo sam da dođem kući i da igram “za svoju dušu”, za svoj novac. Slobodni dani su mi takođe prolazili u igranju pokera – poverio nam se M.P. i zaključio da se nikada ne bi vratio na svoje staro radno mesto, kao i da bi profesionalno igranje pokera preporučio samo zaluđenicima za tu igru i onima koji žele nestabilan posao sa brzom zaradom.
