Jedna od opcija je donošenje leks specijalisa, kojim bi trebalo da najveći teret rešenja podnesu banke, ali bi deo troškova platila i država iz budžeta. Nezvanično, za pomoć dužnicima potrebno je oko 100 miliona evra. Trećinu novca bi obezbedila država, a dve trećine banke.
Najizglednija opcija za one koji su uzeli kredite u švajcarskim francima jeste da se krediti indeksirani u francima prevedu u kredite koji će biti indeksirani u evrima i to po kursu na dan kada će se ta konverzija obaviti, rekao je za Jutarnji dnevnik RTS-a profesor Beogradske bankarske škole Hasan Hanić.
– Osnovu za pronalaženje mogućih opcija trebalo bi da čini razlika koja se utvrđuje tako što se obračuna kolika je kamata za one koji su uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima, a kolika bi bila u evrima da su uzeli kredit koji je indeksiran u evrima. To je osnova od koje treba poći – istakao je Hanić.
Smatra da u određenoj proporciji višak treba da se rasporedi na državu i banke koje su odobravale kredite i ističe da su obe odgovorne za situaciju do koje je došlo.
– Banke zato što nisu dovoljno obaveštavale svojevremeno svoje klijente, a bile su dužne. Banke su daleko bolje obaveštene o mogućim rizicima i mogle su da se zaštite. Osim toga, bile su obezbeđene hipotekom. Moglo se pretpostaviti da su klijenti bili u zabludi i po tom osnovu bi trebalo obezbediti da banke, kao društveno odgovorne ustanove, preuzmu deo tog tereta – navodi Hanić.
Što se tiče države, Hanić smatra da ona treba da preuzme teret, jer su 2007. godine iz sektora Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji.
– Cena je promenljiva tokom vremena i moglo se očekivati na osnovu određenih teorijskih postavki finansija i bankarstva da će na duži rok doći do ovoga – ističe Hanić.
Banke su više zaračunavale po osnovu jednostrano povećanje komponenti kamatne stope, što je Narodna banka Srbije jednostranom merom sprečila i na taj način olakšala položaj korisnika tih kredita, smatra Hanić.
– Zatim, banka je predložila četiri modela zbog čega je određeni broj (korisnika), oko četiri, pet hiljada, preveo svoje kredite, a određeni broj i pre vremena otplatio kredite – podseća Hanić.
Strah od gubitka imovine
Mnogi korisnici kredita su u strahu da ne izgube imovinu. Vrhovni kasacioni sud je prošle nedelje zaustavio aktiviranje hipoteka korisnicima kredita.
– Prva mera je morala biti zaustavljanje hipoteka, a sa druge strane treba sačekati rešenje koje će omogućiti da se znatno lakše u tom periodu otplaćuje kredit. Trebalo bi da ta olakšica bude za 30 odsto, a to je veoma značajno – ističe Hanić.
Smatra da bi se udar na banke smanjio tako što bi se otplata razložila na čitav period.
– Država može da pomogne tako što će da daje poreske olakšice bankama. Postoje i drugačiji načini, direktni dogovori između Narodne banke i poslovnih banaka na relaciji zaduživanja – procenjuje Hanić.
Hanić je rekao da je problem kredita u švajcarskim francima trebalo da se rešava ranije.
– Problem je eskalirao kada se u jednom danu švajcarski franak povećao za 15 odsto, a zemlje su u regionu odmah reagovale. Sa druge strane, udeo tog kredita toliko je počeo da raste da je, iz ugla finansijske sigurnosti, moralo odmah da se reaguje – zaključio je Hanić.
